Мустафа Голубић је рођен 1891. године у Стоцу, у Херцеговини, у породици ни сиромашној ни богатој. Као најбољег ђака основне школе, општина га је послала у гимназију у Сарајеву. Ту је похађао пет разреда, а кад је Аустроуграска 1908. извршила анексију Босне, прешао је у Београд. Од те године члан је “Младе Босне”, која је дала атентаторе на Фрању Фердинанда. Из Првог балканског рата изашао је као наредник српске војске са медаљом Обилића за показану храброст.

Након матуре 1913. године, са стипендијом владе у Београду, одлази на студије права у Лозану и Женеву, а онда у Париз. Одатле ће ступити у “Црну руку” којом је руководио Драгутин Димитријевић Апис, начелник Обавештајног одељења српског Генералштаба. Били су му потребни људи у иностранству.

Заклео се да ће осветити Аписа

Голубић је прекинуо студије кад је избио Први светски рат, и вратио се у Србију. Апис га је 1914. поставио за писара у Ужичкој армији, а 1915, уз подршку Врховне команде, шаље га у Русију да међу тамошњим Југословенима прикупља добровољце за српску војску. Враћа се са хиљаду нових ратника, у тренутку када се српска армија већ увелико повлачи преко Албаније. Две године касније, страхујући од официра из “Црне руке”, Александар Карађорђевић у Солуну ће организовати суђење Апису, и после га стрељати. Голубић је тада осуђен на годину дана затвора. У Београду се 1921. године једном приликом на Теразијама, док је пролазио краљев аутомобил, пред сведоцима заклео да ће осветити Аписа... па је ухапшен.

ФОТО: Википедија / Јутјуб Принтскрин

 

Учествовао у атентату на Троцког

Пут га даље води у Беч, где је живео осам година и постао члан Комунистичке партије. У Бечу је на захтев Београда четири пута хапшен, да би на крају био и протеран у Берлин. Одатле иде у Праг, па у Москву. Вероватно у то доба, почео је да ради за совјетску обавештајну службу.

Стаљин је имао зашто да га цени - између осталог, ослободио га је Троцког. Лав Троцки је био други човек Октобарске револуције, и после сукоба са Стаљином бежао је од његових агената по Европи док се 1937. није, уз помоћ сликара Дијега Ривере, сакрио у Мексику. Голубић је кренуо за њим. Боравиште Троцкога одала му је сликарева супруга Фрида Кало. Она је била љубавница Троцког, али ју је Мустафа завео... У августу 1940. Рамон Меркадер, Стаљинов агент, убио је Троцког ударцима пијука у главу.

ФОТО: Википедија / Јутјуб Принтскрин

 

Дигао у ваздух тврђаву у Смедереву

Почетак Другог светског рата затиче га у Србији. Са Матом Видаковићем, диверзантом школованим у Москви, 5. јуна 1941. диже у ваздух тврђаву у Смедереву, где су Немци ускладиштили муницију поражене војске Краљевине Југославије. У страховитој експлозији која је готово уништила град, погинуло је 2.500 људи. Месец дана касније, 4. јула, Мате ће у једном београдском стану, спремајући темпирану бомбу, направити грешку и у експлозији изгубити обе руке. Немци га хапсе и стрељају, а једна београдска улица ће од 1945. носити његово име. Године 1997. власти ће је преименовати у Бојанску.

Неколико дана после диверзије у Смедереву, Мустафа Голубић је ухапшен. Изгледа да га је Немцима, по Титовом наређењу, пријавио Милован Ђилас, после рата високи комунистички функционер. Руководство КПЈ је, наводно, закључило да је Мустафа Голубић дошао у Београд са задатком да убије Тита, и да за вођу покрета отпора постави - Дражу Михаиловића!

ФОТО: Википедија / Јутјуб Принтскрин

 

У Гестапоу је зверски мучен, али никога није одао. У шаторском крилу изнели су га поломљеног у београдски Пионирски парк, испред данашњег Председништва Републике, и пошто није могао да стоји, посадили су га на столицу и стрељали. Био је 26. јун 1941...

А кад су 1944. Руси и партизани ослободили Београд, обавештајци III Украјинског фронта пронашли су, ексхумирали и пренели посмртне остатке Мустафе Голубића у Москву. Сахрањен је уз све војне почасти какве доликују генерал-лајтнанту НКВД.

БОНУС ВИДЕО: