Сви коментари - СТРАШНО И ВЕЛИЧАНСТВЕНО: Данас је најтужнији дан у историји Србије - из пијетета 50 година тамо нису ловили рибу

На данашњи дан, 23. јануара 1916. године, почело је сахрањивање српских војника у Плаву гробницу, море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог светског рата полагани војницикада на острву Виду више није било места.После надљудских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.Како није било довољно места на Крфу и острву Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море.Стојте галије царскеПрема званичним, али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника.Када су се српски војници повукли из Албаније отишли су на острво Видо. Због разних болести и глади много њих је умрло.Постојао је обичај да сви српски бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим ратницима.Повлачење српске војске и цивила преко гудура Албаније на Крф почело је у зиму 1915. године.Највеће страдање у новијој историјиОд хладноће, тифуса и других болести, као и борби с Албанцима, живот је изгубило око 240.000 људи.До Другог светског рата није било толиких страдања у новијој историји.Српска војска је, док се пробијала преко Проклетија, била под константним нападима. Војници су кренули 3. децембра пут Албаније и Црне Горе. Највише проблема стварали су Албанци који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, који је био савезник Србије.Није било риболова 50 годинаОд 15. до 20. децембра српска војска је стигла у околину Скадра. Крајем јануара Французи су одлучили да пошаљу бродове који ће превести српске војнике на грчко острво Крф.Искрцано је око 135.000 људи. Острво Видо код Крфа било је претворено у болницу, односно &ldquo;острво смрти&rdquo;, а море око њега у Плаву гробницу.Фото: Википедија/јавно власништвоострво ВидоИз поштовања према жртвама, грчки рибари на том месту нису пецали 50 година.Током албанске голготе српски народ доживео је један од највећих егзодуса у својој историји.О том историјском догађају и једном од најтужнијих дана у историји Србије,песник Милутин Бојић написао је песму &quot;Плава гробница&quot;. Он је као учесник Великог рата и сам био сведок масовног умирања на острву Видо.Преминуо је 8. новембра 1917. године од милијарне туберкулозе у Солуну у болници &quot;Престолонаследник Александар&quot;. Сахрањен је на војном гробљу на Зејтинлику. Опроштајни говор на сахрани је читао књижевник Иво Ћипико.Фото: Википедија/јавно власништвоКрајем лета 1922. године пренесени су посмртни остаци Милутина Бојића у Београд, где је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу(парцела 29, гробница 39, трећег реда).Плава гробницаСтојте, галије царске! Спутајте крме моћне!Газите тихим ходом!Опело гордо држим у доба језе ноћнеНад овом светом водом.Ту на дну, где шкољке сан уморан хватаИ на мртве алге тресетница пада,Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,Прометеји наде, апостоли јада.Фото: Википедија/јавно власништвоострво ВидоЗар не осећате како море мили,Да не руши вечни покој палих чета?Из дубоког јаза мирни дремеж чили,А уморним летом зрак месеца шета.То је храм тајанства и гробница тужнаЗа огромног мрца, к&#39;о наш ум бескрајна.Тиха као поноћ врх острвља јужна,Мрачна као савест, хладна и очајна.Фото: Википедија/јавно власништвопесник Милутин Бојић у болнициЗар не осећате из модрих дубинаДа побожност расте врх вода просутаИ ваздухом игра чудна пантомима?То велика душа покојника лутаСтојте, галије царске! На гробу браће мојеЗавите црним трубе.Стражари у свечаном опело нек отпојеТу, где се вали љубе!Јер проћи ће многа столећа, к&#39;о пенаШто пролази морем и умре без знака,И доћи ће нова и велика смена,Да дом сјаја ствара на гомили рака.Али ово гробље, где је погребенаогромна и страшна тајна епопеје,Колевка ће бити бајке за времена,Где ће дух да тражи своје корифеје.Фото: Википедија/јавно власништвопесник Милутин БојићСахрањени ту су некадашњи венциИ пролазна радост целог једног рода,Зато гроб тај лежи у таласа сенциИзмеђ недра земље и небесног свода.Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,Веслање умре хујно,А кад опело свршим, клизите у ноћ црнупобожно и нечујно.Јер хоћу да влада бескрајна тишинаИ да мртви чују хук борбене лаве,Како врућим кључем крв пенуша њинаУ деци што кликћу под окриљем славе.Јер, тамо далеко, поприште се зариОвом истом крвљу што овде почива:Овде изнад оца покој господари,Тамо изнад сина повесница бива.Фото: Википедија/јавно власништвопесник Милутин БојићЗато хоћу мира, да опело служимбез речи, без суза и уздаха меких,Да мирис тамјана и дах праха здружимУз тутњаву муклу добоша далеких.Стојте, галије царске! У име свесне поштеКлизите тихим ходом.Опело држим, какво не виде небо јоштеНад овом светом водом!БОНУС ВИДЕО:

СТРАШНО И ВЕЛИЧАНСТВЕНО: Најтужнији дан у историји Србије

Ваш коментар

Топ коментари

Miloje

revolution