Сви коментари - ПСИХОЛОГ ОДГАЈАО СИНА И ШИМПАНЗУ НА ИСТИ НАЧИН: После 9 месеци експеримент изненада прекинут, бринуло га дететово понашање

Амерички психолог Винтроп Келог, спровео је 1931. године експеримент који је изазвао велико интересовање у научној заједници. Сврха експеримента је била проучавање утицаја околине и животиња на развој и понашање човека, и да ли је могуће одгајати животињу на исти начин као и човека.Келог је одлучио да од детињства подиже своје дете са бебом шимпанзе. Он је спровео овај експеримент у нади да ће помоћи да се открије колики утицај родитељство и интеракција са животињама могу имати на људски развој.Винтроп Келог (1898-1972) је био познати амерички експериментални психолог који је дао значајан допринос у областима психологије развоја деце и животиња. У 31. години психолог је већ био докторирао.Фото: Јутјуб принтскрин/J. Patrick MaloneКелог је проучавао развој интелигенције и понашања код деце и животиња. Извео је многе експерименте да би разумео како се развија способност учења и разумевања код деце различитих старосних група. Посебно је истраживао факторе који утичу на развој говора, памћења и просторног мишљења.Келог је такође проучавао реакције паса чији је церебрални кортекс уклоњен, и проучавао страхове пацова и других животиња. Познат је по својим студијама о утицају средине на развој детета. Поред експеримента са бебама шимпанзи, спровео је истраживање са децом која су одрасла у различитим друштвеним условима. Ове студије су пружиле увид у важност родитељства и интеракције за развој деце.Келог је извео свој најважнији и најпознатији експеримент 1931. године. Његов рад је постао важан допринос развоју практичне области психологије.Шимпанза ГуаВинтроп је проучавао феномен детета Моглија из &quot;Књиге о џунгли&quot;. Ако би дете у раном узрасту живело са животињама, касније би у нормалном окружењу имало проблема са социјализацијом и другим аспектима нормалног живота. Управо је ова чињеница забринула Келога. Желео је да детаљније проучи како живот са животињама може утицати на развој. Келог је био инспирисан чланком о &ldquo;деци-вуковима&rdquo; из Индије за које су сви мислили да нису довољно интелигентна, али по њему, она су се просто адаптирала средини у којој су одрасла.Одбацујући идеју о остављању детета у дивљини, амерички психолог је одлучио да уради супротно - да у људски живот унесе новорођенче животиње. У то време, он је имао малог сина, који је постао главна фигура у експерименту. Винтроп се обратио Јејл центру (који је истраживао велике мајмуне). Психологу је понуђено да храни бебу шимпанзе - женку (тада је имала 10 месеци, баш као и његов син). Шимпанза се звала Гуа и постао је друга главна фигура у чувеном експерименту.Гуа је доведена кућиВинтроп је довео малу женку шимпанзе у кућу. Обукао ју је у одећу, дао јој играчке и столицу за храњење. Главно правило је да се на исти начин комуницира са дететом и мајмуном. Гуа се брзо навикла на живот у људској породици. Мали Доналд и Гуа су се спријатељили првог дана и нису имали проблема у комуникацији.Психолог Винтроп је гледао како његов син и Гуа расту. У неким тренуцима, шимпанза је чак била испред Доналда у развоју. Мајмун је лако научио да једе кашиком и пије из шоље. Своју љубав је показала кроз загрљаје и пољупце. После 6 месеци, Гуа је већ могла да понови гестове својих људских родитеља. Знала је око 50 фраза и команди (на пример, могла је да пошаље пољубац). Поред тога, шимпанза је лако изводила разне физичке вежбе које Доналд није могао да понови.Овај развој шимпанзи није изненадио психолога, јер мајмуни брзо расту - зрелост се јавља већ са 4 године. Доналд и Гуа су одгајани на идентичан начин, а једном приликом су тестиране њихове реакције на пуцањ из пиштоља.Фото: Јутјуб принтскрин/J. Patrick MaloneНаиме, Келог је одлучио да постави шимпанзу и дете једно поред другог, окрене их према камери, а затим испали ћорак иза њихових леђа. Гуа је реаговала на буку и потражила утеху код свог &ldquo;оца&rdquo;, док је дете деловало запрепашћено, али углавном неометано.Животиња је у раним тестовима имала &ldquo;добар учинак&rdquo;, али је касније ударила у &ldquo;когнитивни зид&rdquo;, како је описано у студији. На пример, дуго времена Гуа није могла да научи да иде на ношу. Када су мајмун и Доналд добили оловке, Гуа није могла да схвати шта да ради са њима. Али Доналд је одмах почео да црта на папиру. Такође је било јасно да животиња никада неће научити да говори.Експеримент је изненада прекинутКрајем 1931, после 9 месеци, психолог је нагло прекинуо експеримент. У то време дечак и Гуа су имали годину и по. Зашто је психолог Винтроп тако нагло одлучио да прекине ово необично истраживање, за које је имао план да траје 5 година? Претпоставља се да је почео да брине због чињенице да је његов мали син изненада почео да понавља многе акције шимпанзе. Пузао је по поду као животиња и испуштао чудне звукове.- Пре ће се човек претворити у мајмуна него што ће од мајмуна постати човек -дошао је научник до овог закључка.Психолог је закључио да постоје одређене границе у развоју шимпанзи које он не може да пређе. Гуа је враћена у Јејл центар.Критика експериментаЕксперимент Винтропа Келога из 1931. покренуо је многа етичка питања. Многи психолози су критиковали истраживача, а ево и зашто:1. Заштита добробити детета: Коришћење детета у експерименту може изазвати забринутост за добробит детета и негативне последице по његов развој. Питање безбедности и емоционалног благостања детета треба да остане у центру пажње у таквим истраживањима.2. Пристанак и избор: Дете и животиња не могу да пристану да учествују у експерименту. Експериментатор мора бити сигуран да истраживање неће довести до негативних последица по учеснике експеримента.3. Етички третман животиња: Коришћење бебе шимпанзе у експерименту такође отвара етичку дилему. Важно је испитати добробит и заштиту животиње и осигурати да њене потребе и здравље нису угрожени током експеримента. Испоставило се да је Гуа прво узета у породицу, одгајана с љубављу и наклоношћу, а затим нагло враћена. Природно, животиња је доживела јак стрес.4. Дугорочни ефекти: Пошто је експеримент спроведен на детету, поставља се питање дугорочних ефеката овог искуства на његов психички развој и добробит. Нема довољно информација о дугорочним ефектима овог експеримента, али и даље може бити разлог за забринутост.Две године након експеримента, Гуа је умрла у Јејл центру. Винтроп Келог је умро у 75. у лето 1972. године, баш кад и његова супруга Луела. Њихов син, Доналд Келог је извршио самоубиство у 42. години, годину дана после смрти родитеља - 1973.БОНУС ВИДЕО:

ПОКАЈАО СЕ: Психолог одгајао сина и шимпанзу на ИСТИ начин

Ваш коментар

Топ коментари

Sikter Efendija

Fildžan republika

ZokiNS

Zoran

Pera