Сви коментари - ШРЕДЕР О НАТО БОМБАРДОВАЊУ: "Емотивна одлука, али смо морали... Признавање Косова је велика грешка"

Када је средином јануара Шредер одбио да учествује у раду истражног одбора скупштине Шверина, главног града немачке савезне државе Мекленбург-Западна Померанија, о изградњи контроверзног гасовода Северни ток 2 у Балтичком мору, појавиле су се спекулације о његовом здравственом стању, преноси дневник Билд.- Бивши канцелар пати од потешкоћа у концентрацији и памћењу, као и од поремећаја спавања. Ни тренутно ни у догледној будућности он није у стању да се носи са дужим физичким и психичким стресом, посебно не јавним радом као члан истражног одбора скупштине Шверина -изјавио је Шредеров адвокат у име породице и замолио јавност да поштује приватност пацијента.Шредеров лекар потврдио је да80-годишњи политичар пати од &quot;типичног синдрома премора са знацима дубоке исцрпљености и озбиљног недостатка енергије&quot;.Шредер који ће у априлу ове године напунити 81 годину, био је на челу немачке владе од 1998. до 2005. Шредер је био први човек немачке политичке сцене у време бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999.За одлуку о бомбардовању 1999. године Немачка је за Вашингтон и НАТО била кључна земља, писао је РТС.Фото: ЕПАБез Немачке, операција &quot;Allied Force&quot; била би англосаксонска хировитост; са Француском, она би била куриозитет, али тек са Берлином она постаје општа европска ствар.Ипак, делује да се бивши немачки канцелар &quot;покајао&quot; за овај потез НАТО пакта. Он је током 2014. годинепризнао да је напад НАТО-а на Србију 1999. године био кршење међународног права.- Оно што се догађа на Криму је кршење међународног права -рекао је Шредер пре 11 година, не желећи притом да критикује руског председника Владимира Путина, јављао је тада РТС.Шредер је, међутим, рекао да је он као немачки канцелар у југословенском конфликту кршио међународно право.- Тамо смо ми послали авионе... на Србију и заједно са НАТО снагама бомбардовали једну суверену државу, а да притом није постојала одлука Савета безбедности УН... -рекао је Шредер и нагласио да је он зато опрезан са &quot;подизањем кажипрста&quot; и да се у оба случаја формално ради о повреди Повеље УН.Фото: З. ЈовановићПредседник Србије Александар Вучић и некадашњи немачки канцелар разговарали суо геополитици у оквиру симпозијума заједнице &quot;World Minds&quot; у Београду крајем маја 2019. године. Разговор Вучића и Шредера модерирао је Марк Валдер, извршни директор компаније &quot;Ringier AG&quot;.Тада је прво питање Валдер поставио Шредеру: Двадесет година је од НАТО бомбардовања, шта вас је навело на ову акцију против Србије?- Прва је била одлука поводом Ирака, морали смо да одлучимо да ли учествовати или не. Друга тешка одлука била је да ли да прихватимо интервенцију у Авганистану. Заједно са НАТО партнерима смо морали да одлучимо о нападу на Србију. То је била веома емотивна одлука, али морали смо да одлучимо да учествујемо у бомбардовању након разматрања целе ситуације на Косову - рекао је Шредер, писао је Блиц.Фото: З. ЈовановићВалдер је потом питао Вучића каква су његова сећања на овај период.- Било би лако да критикујем Шредера и да кажем да је то била лоша одлука. Много цивила је погинуло, као и војске и полиције, недужних људи. Морамо да опростимо, не можемо да заборавимо, али морамо да наставимо. Морамо да креирамо економски успешну земљу. Желимо сви да видимо напредак, а ви Марк, знате бројке, показује да економски одлично напредујемо. Остаје питање Косова којим ћемо се бавити ускоро - рекао је председник Србије.Подсетимо,Шредер је својевремено и у интервјуу за НИН означио да је признавање независности Косова било велика грешка која &bdquo;не може да се упореди са интервенцијом НАТО-а 1999. године против Југославије&rdquo;.Фото: ПрофимедиаСамо 19 дана после парламентарних избора (27. септембра 1998) којим је образован 14. немачки Бундестаг, а странка Герхарда Шредера (СПД) стекла већину потребну за ступање на власт, немачки парламент је претежно гласовима Шредерове странке изгласао 16. октобра 1998. одлуку да Немачка учествује у &bdquo;могућној&rdquo;, у ствари већ прецизно припремљеној НАТО војној акцији против Југославије. За ту одлуку у Бундестагу као водећи ауторитет гласао је канцелар Шредер чак 11 дана пре него што је уопште званично постао канцелар (27. октобра 1998). Том одлуком већ је било конкретно одређено да се 14 немачких торнадо бомбардерских авиона и 500 војника одмах ставе у приправност за војну акцију против Југославије (147 дана пре стварног почетка тог НАТО напада). Између 19 НАТО држава учесница у тим ратним операцијама вишеструко и најактивније је учествовала Немачка са канцеларом Шредером на челу.Подсетимо,НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославијебила је завршна фазарата на Косову и Метохији, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. То је било друго важније војно уплитањеНАТОпослебомбардовањаРепублике Српскеуоперацији Намерна сила1995. и највећи војни сукоб на просторуСрбијеиЦрне Гореод временаДругог светског рата.Државе чланице НАТО пробале суда добију одобрење одСавета безбедности Уједињених нацијаза војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставитиветона такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција.Повеља УНзабрањује употребу силе осим у случају одлуке Савета безбедности или самоодбране од напада у складу са Главом VII при чему ни један ни други услов нису били испуњени у овом случају. Непосредан повод за акцију била судешавања у Рачкуи одбијање југословенске делегације да потпишеспоразум из Рамбујеа.НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве уСР Југославијида би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од тридесет до сто милијардиамеричких долара. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца.Напади су прекинути 10. јуна после потписивањавојно-техничког споразума у Кумановуо повлачењу југословенске војске и полиције саКосова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојенаРезолуција 1244по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом с тим да покрајина постаје међународни протекторат под управомУНМИК-а иКФОР-а.Са војском и полицијом уцентралну Србијује избегло више од 200.000 косметскихСрбаи другог неалбанског становништва. Рачунајући овај и протекле ратове токомраспада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.БОНУС ВИДЕО:

ШРЕДЕР О БОМБАРДОВАЊУ '99: "Емотивна одлука, али смо морали"

Ваш коментар

Топ коментари

007

Casper

Ana

Nena

Hamza

Stojan