"НИЈЕ ХТЕЛА ПЕТО ДЕТЕ" Животна борба жене Дејана Томашевића

Њих двоје имају троје заједничке деце, а са њима је и Јеленин син из претходног брака.Фото: Н. СкендеријаЕмотивна прича кошаркаша Дејана Томашевић и супруге Јелене почела је пре две деценије. Како често уме да исприча, када је угледао Јелену, спортисти је одмах било јасно да је његова изабраница она права и да жели са њом да проведе остатак живота.Венчали су се 24. маја 1998. године без медијске помпе. Живели су у земљама где је Дејана водила кошарка, а последњих десет година уживају у Србији, где је, како кажу, и најлепше славити велике празнике, уз породицу и пријатеље. Пар не оспорава да је било и мање лепих тренутака, током проведених година, али истичу да су им успеси били још лепши, јер су их заједно делили. Са троје деце, Мањом, Миом и Матијом, као и Јелениним сином из претходног брака Маринком, прошли су кроз разне изазове које им је живот приредио. Огромна љубав, истрајност и поштовање су им помогли да превазиђу потешкоће на које данас гледају као на вредне лекције.Љубавни пар се током година заједничког живота нашао и пред новим изазовом, новом животном етапом, у којој је главни актер била Јелена. Уз огромну подршку мужа, али и остатка породице, Јелена је успела да преброди озбиљне здравствене проблеме. Знање из области природне медицине помогло јој је да реши здравствене проблеме, али и упише факултет и постане доктор наука природних наука.Фото: Петар МилошевићСве се одиграло врло брзо. Осмех са њеног лица нестао је убрзо након рођења сина Матије, када јој је установљена аутоимуна болест познатија под називом лупус.- После четвртог порођаја почела сам да се осећам чудно, губила сам снагу и стално сам била уморна. У једном тренутку имала сам више од 20 килограма вишка иако сам трошила много више енергије него што сам уносила калорија - својевремено је изјавила Јелена.Први симптоми били су болови. Болеле су је обе руке и зглобови на нози, а онда су болови постајали све гори и гори. У Шпанији су јој дијагностификовали болест, а у Атини је добила потврду да болује од лупуса. Дејан је, као и читава породица, био уз њу све време. Њихову љубав болест је само учврстила и борба да све буде како треба.Васпитање деце им је примарно, иако се њима много више бавила Јелена док се Дејан професионално бавио спортом.Фото: Петар Милошевић- Није било лако одгајати децу и бринути о свему док је Дејан активно играо. Сада је другачија ситуација. Имам пуну подршку Дејана и деце, која су сада самостална и доста тога могу сами да ураде. Дејан није био ту кад сам се порађала са другим дететом, нашим првим заједничким. То је било за време бомбардовања и било ми је много тешко тада. Међутим, он је нашао чудотворне путеве и дошао, па је ујутру био поред мог кревета кад сам се пробудила. У тешким мометима за мене је био ту, није ме остављао саму. Када сам рађала двоје најмлађе деце, Дејан је био на порођају и држао ме за руку - задовољно је Јелена рекла једном приликом.Дејан никада није крио своју љубав према Јелени што нам доказују и приче његових саиграча да је Томашевић толико био заљубљен да када оде да игра у страну земљу, држи мобилни телефон на грудима и стрпљиво чека када ће његова супруга да га позове.- Није то баш било тако, то су мене моји другари из репрезентације завитлавали, говорили су да сам први папучић репрезентације. Ту нема ничег лошег, неизмерно волим Јелену и сигуран сам да она још више воли мене. Да сам заиста срећан, јесам и хвала јој за све лепе тренутке. Хвала јој што ме трпи. Начин живота који воде спортисти није лак, не можемо да бирамо земљу и град где желимо да идемо. У тим неким тренуцима ја одлазим са екипом, а она остаје сама у неком непознатом граду где не познаје језик. Сећам се, одлазак у Виторију, ми до самог порођаја нисмо имали доктора. То су све били стресни тренуци, срећа па смо имали могућности и срећу где желимо да живимо, у које школе желимо да упишемо децу. Има ту тешких тренутака које треба истрпети - каже бивши генерални секретар Кошаркашког савеза Србије за домаће медије.Фото: Теодора ЋирићДејан желео и пето детеКошаркаш је са лепшом половином желео пето дете, али Јелена није била истог размишљања.- Веома сам желео да имамо петоро деце и тиме заокружимо лепу породичну причу. Нажалост, док сам ја тражио Јелена није хтела, а сада сам се и ја предао.(Хелоу/Блиц)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

"НИЈЕ ХТЕЛА ПЕТО ДЕТЕ" Животна борба жене Дејана Томашевића

Ваш коментар

Нема коментара