МИТ И ТРАДИЦИЈА: Изложба "Земља твоје мајке" у Дому омладине

Ова изложба представља трилогију видео и фотографских радова у чијој основи јеистраживање утицаја митова, традиције и историје на савремени уметнички идентитет.Изложба је замишљена као амбијентална поставка и визуелна презентација ауторкиног докторског рада. Кроз истраживачки процес направљен је осврт на утицаје у развијању личног и колективног интимног женског идентитета, а потом и на мапирање националних и глобалних феномена кроз преиспитивање одређених догађаја и њихових доприноса у креирању симбола савременог женског идентитета.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Dom omladine Beograda (@domomladinebeograda)Изложбу&quot;Земља твоје мајке&quot; у основи чине три рада под називом: &quot;1813.&quot;, &quot;Лов на хајдука&quot;, и &quot;Дом&quot;. У основи радова је деконструкција мита идеалне српске жене кроз анализу различитих дефиниција, традиције, митологије и историје насупрот савременим темама и оквирима задатим новим технологијама.Изложба, која се одржава у Галерији Дома омладинеБеограда, такође указује на културолошке промене које доприносе другачијој перцепцији женског идентитета, користећи се различитим интермедијалним и документаристичким средствима, стављајући у јукстапозицију архетипове жена и савремена друштвена очекивања која се пред њих постављају.&quot;Ауторка се поиграва са стереотипима&quot;Изложба се реализује под менторством гостујућег професора Академије уметности у Новом Саду Игора Антића, који је о радовима на изложби рекао следеће:Фото: Инстаграм принтскрин/domomladinebeogradaПројекат 1813. представља рефлексију о женама које су, након гушења Првог српског устанка, одлучиле да се баце у реку Саву како би побегле од турске одмазде.Овај чин, изведен у селу Скела, постао је симбол храбрости, борбе за опстанак и слободу, али и подсвесни запис о женама које су, суочене с немогућим избором, преузеле судбину у своје руке. Видео приказује динамичну и емотивну интерпретацију тог тренутка кроз савремене естетске и наративне форме. Овај видео није само реконструкција историјског догађаја, већ и акт стварања новог, савременог мита, у којем жене постају средишњи симбол аутономије, отпора и солидарности. Замишљено је да се видео рад врти у лупу, што додатно појачава осећај времена које се континуирано враћа и понавља. Естетика рада фокусира се на слављење храбрости при доношењу личних одлука, чије последице утичу на шире друштвене норме и вредности.Фото: Инстаграм принтскрин/domomladinebeogradaВидео рад &quot;Лов на хајдука&quot; представља изазовно и вишеслојно истраживање друштвених, културних и психолошких конструкција идентитета жене кроз симболе и митове који се односе на женску потрагу за идеалним мушкарцем.Овај перформанс, снимљен у аутентичној пећини у источној Србији, користи природни простор као метафору за унутрашње, емотивне и физичке процесе кроз које жене пролазе док се суочавају с очекивањима која им друштво намеће у контексту љубави, сексуалности и идеализованих мушких фигура.У овом делу рада, простор пећине постаје долина &ndash; географски, али и симболички.Пећина, са својим цикличним карактером, поставља темеље за разумевање сталног враћања на исте тачке, без могућности потпуног изласка или редефинисања. Кретање је истовремено и заводљиво и интроспективно, што осликава динамику савремених женских идентитета и њихових односа према мушкости. А непрестано трагање за идеалним хајдуком поставља питање: да ли је идеал уопште достижан, или је само производ културних митова и очекивања?Фото: Инстаграм принтскрин/domomladinebeogradaСерија фотографија &quot;Дом&quot; представља дубоко интроспективно истраживање савремених митова о улози жене, посебно жене као принцезе, у контексту савремених друштвених и културних норми.Овај рад користи естетику савременог кича како би се приказала напетост између идеализованих, традиционалних слика жене у култури и реалности њеног постојања унутар тих оквира. У том раду, отворени замак постаје средишњи симбол који представља не само физичко, већ и психолошко заробљавање. Замак, у његовом савременом тумачењу, није више недостижна и прелепа, узвишена утврда, већ рушевина, место из којег је сломљена, разбијена слика једне идеализоване улоге принцезе. Замак овде није само физички простор, већ постаје метафора за друштвене оквире који обликују живот жене.То је простор у којем се она налази заробљена, како спољним притисцима, тако и сопственим унутрашњим конфликтима.Савремени кич представља визуелну основу рада, јер кроз употребу оверсизе декорације, пренаглашених боја и симболике, серија истражује естетске формате који у савременој уметности често служе за приказивање нечега што је визуално тривијално или површно. Посетиоци замка ту играју кључну функцију, јер они представљају различите архитипске улоге и друштвене односе који обликују живот у савременом друштву. Кроз њих, рад разматра како спољни фактори улазе у женин унутрашњи свет, обликујући њен идентитет и често је гурајући у подређене или несвесне позиције.Фото: Инстаграм принтскрин/domomladinebeogradaАуторка се поиграва са стереотипима.Она зна да су митови ретко потпуно фиктивни или потпуно истинити и зато је у њеном раду симболичка интерпретација ствар слободног и неоптерећеног избора.Тамо где постоје нејасноће историје, ауторка легитимно умеће своје елементе, док тамо где су потребне нове теорије, она нуди оригинално тумачење.Сара Апостоловић, рођена је 1995. године у Београду, где тренутно живи и ради. Фокус њеног истраживања је национални идентитет српског друштва и позиционирање индивидуе у националним и глобалним оквирима. У свом раду изражава се кроз фотографију, видео и перформанс, са циљем ревалоризације српске традиције, историје и митологије.Фото: Инстаграм принтскрин/domomladinebeogradaОсновне студије на смеру фотографија завршила је на Академији уметности у Новом Саду 2018., а потом мастер студије истог смера на Факултету примењених уметности у Београду 2019. године. Тренутно је апсолвент Докторских академских студија ликовних уметности на Академији уметности у Новом Саду. Тренутни фокус и циљ њеног истраживања је оживљавање хероина из српске историје и митологије, као и детектовање њихових утицаја на савремени уметнички идентитет.Своје радове излагала је на самосталним изложбама &bdquo;Он да брани&ldquo; у Галерији Процес 2017., ,,100 поена&ldquo; у Дорћолском народном позоришту Космодром 2018. и &bdquo;Играле се делије&ldquo; у УК Стари град 2019. године. Поред самосталних изложби учествовала је на бројим групним изложбама у земљи и иностранству. Стипендиста је Министарства науке, технолошког развоја и иновација на Факултету ликовних уметности у Београду.БОНУС ВИДЕО:

МИТ И ТРАДИЦИЈА: Изложба "Земља твоје мајке" у Дому омладине

Ваш коментар

Нема коментара