МИНИСТАРСТВО: Да ли је послодавац дужан да плаћа превоз?

У објављеном мишљењу ресорног министарства, наведено је да Закон о раду прописује да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз запослених којим ће им омогућити долазак и одлазак са рада.&quot;Не улазећи у начин на који ће запослени долазити и одлазити са рада, закон је дефинисао висину трошкова превоза коју послодавац мора да му надокнади и која је одређена према висини цене карте у јавном саобраћају. Наиме, закон полази од претпоставке да трошак за долазак и одлазак са рада увек постоји (осим када послодавац организује сопствени превоз), да због тога запослени треба да има право на накнаду овог трошка&ldquo;, написано је на сајту министарства.Истиче се да би законско мерило за одређивање висине накнаде на коју запослени има право, у случају бесплатног јавног превоза негирало само право, иако се, како се додаје, приликом утврђивања ове норме пошло од претпоставке да трошак увек постоји, осим у ситуацији када послодавац обезбеђује сопствени превоз.Фото: Н. Скендерија&quot;Дакле, запослени нису по аутоматизму изгубили право на накнаду трошкова превоза, већ је потребно решити питање начина и висине исплате ове накнаде. Имајући у виду све наведено, мишљења смо да општим актом и уговором о раду може да се уреди мерило за накнаду трошкова доласка и одласка са рада руководећи се висином последње исплаћене накнаде по овом основу, пре новонастале ситуације везано за бесплатан превоз у Граду Београду&ldquo;, наводи се у објављеном мишљењу.Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додаје и да је свакако у даљој разради за остварење овог права било неопходно да се општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду даље уређује ова материја.&quot;Пракса је показала да се наведеним актима покрива и бројност ситуација које настају у одређеним случајевима које се не могу изричито подвести под прописану норму о висини овог трошка, на пример када се рад одвија на местима на којима није организован јавни превоз, или када послодавац пристаје да накнади трошкове и у већој висини од прописане, односно у одређеним случајевима послодавац договара кроз колективни уговор или уговор о раду или одређује у правилнику о раду да висину овог трошка одреди на друкчији начин као на пример према цени горива за одређену километражу или слично&ldquo;, пише у објављеном мишљењу.Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на крају наглашава и да Закон о државној управи прописује да мишљења органа државне управе, ипак, нису обавезујућа.(Еспресо)БОУНС ВИДЕО

МИНИСТАРСТВО: Да ли је послодавац дужан да плаћа превоз?

Ваш коментар

Топ коментари

Kako da ne