ДА НЕ ЧУЈЕ ЗЛО: Зашто куцамо у дрво и шта то заиста значи?

Без обзира да ли верујете у неке ствари, или уопште нисте склони сујеверју, постоје тренуци када ћете сигурно куцнути у дрво... да не чује зло. Обично се куцање у дрво користи да би се спречила или отерала несрећа, а иако је овај израз одавно познат, његово порекло је прилично непознато.У културама које користе ову праксу, куца се у дрво како би се &quot;отерала&quot; несрећа и пожелела добродошлица &quot;богатству&quot; или срећи. У модерно доба верује се да ако куцнете о дрво када кажете да имате среће, нећете је изгубити и ефикасно се штитите од тога да вам срећа пропадне.Фото: ПрофимедиаИзраз се најчешће користи када су &quot;улози&quot; високи. Кад говоримо о нечем важном и осећамо као да су ствари или догађања сувише добри да би били истинити, куцнемо у дрво након што смо другима рекли своју лепу вест.&quot;Куцање&quot; има непознато порекло, али је део народног језика, на пример у Великој Британији потиче још из 19. века. Често се традиција повезује с древним паганским културама, које су веровале да духови живе у дрвећу. Сматрало се да куцање у дрво позива духове за заштиту или тера оне зле. Други верују да традиција можда потиче од дечије игре.Да ли куцање у дрво заиста делује? Будући да се ради о сујеверју, нема доказа да изговарање те фразе или физичко куцање о дрво, заиста функционише. Међутим, такође нема сумње да некоме може да пружи мирнији осећај.Фото: ПрофимедиаСтудије су, у ствари, показале да &quot;куцање у дрво&quot; може да умањи наше страхове, уместо да спречи да нам се лоше ствари догоде. У једном истраживању из 2014, истраживачи су открили да су сујеверја попут овог ефикасна у смањењу очекиваних негативних последица.Такође, студија из 2010. проучавала је како поседовање амајлија за срећу може да повећа самопоуздање особе, што доводи до постављања виших циљева и очекивања. А то такође није пракса која је ограничена на западну културу.БОНУС ВИДЕО:(24сата.хр)

ДА НЕ ЧУЈЕ ЗЛО: Зашто куцамо у дрво и шта то заиста значи?

Ваш коментар

Нема коментара