СТРАДАЛА ШТИТЕЋИ СИНА: Трагична судбина мајке Моме Капора

Он, који је важио за најбеоградскијег од свих београдских писаца, осим што је био Београђанин, био је и Сарајлија, ког је отац Херцеговац маленог довео у Београд. У то се Сарајево истрајно није враћао веома дуго, од 1972. године. А сада се, када Капору, на четрнаесту годишњицу смрти, почаст одаје Источно Сарајево, десила једина ствар због које би се Момо, да је жив, вратио и у оно друго, Сарајево свог детињства.Заувек је Капор чувао и сећање на своју мајку, Бојану, која је у рату погинула штитећи својим телом четворогодишњег Мому, који је &quot;остао жив да о томе посведочи и докаже да није залуду дала живот за њега&quot;, како је то записао Матија Бећковић.Али - целог живота није знао где може да оде да се поклони сећању на мајку, и отишао је Момо код ње мислећи да јој се гроб не зна, да је тај стари део гробља давно прекопан и да Бојана почива у некој заједничкој гробници.- А онда ме је пре извесног времена позвао др Владан Бартула, говорећи ми о манифестацији посвећеној Моми која се од 2. до 4. марта одржава у Источном Сарајеву, и саопштио ми невероватну вест - да је, уз помоћ Српске православне цркве, успео да пронађе гроб Момине мајке, на старом делу кошевског гробља - открива удовица Љиља Капор, која предано чува сећање на свог супруга, и додаје:Фото: Приватна архива- Живео је, и умро, са мишљу да тај гроб не постоји, а сада се, четрнаест година после његовог одласка, десила та једина ствар због које би, сигуран сам, и сам отишао у Сарајево. Један се круг затвара, помислила сам.Момо Капор је рођен 1937. уСарајеву, а када је имао само четири године, остао је без мајке која је погинула убомбардовањуСарајева 13. априла 1941. године.Тада 4-годишњи Момо се заједно с баком и мајком сакрио у једну стару кућу на коју је пала бомба, због чега су сви осим Мома погинули.Преживео је захваљујући мајци која га је својим телом заштитила.О мајци Бојаније знао веома мало јер породица није желела пуно да прича о њој, вероватно због жеље најближих да заштите дете и не присећају га на трауму коју је носио са собом.Фото: Приватна архиваКада се завршио рат, Момо је дошао уБеоград, где је дипломирао сликарство 1961. Венчао се са супругом Аном 1964. и из тог брака има ћерке Ану и Јелену.-Писао је лако, с радошћу. Своје прве текстове написао је на писаћој машини Адлер коју сам му поклонила за рођендан, и на којој сам касније прекуцала већину његових текстова. Имао је потребу да прича о ономе што пише. Нас три смо биле његова прва публика. То су биле његове прве књижевне вечери- рекла је Ана.Добрица Ћосићје у својој књизи &quot;Пријатељи&quot; описао детињство и младост Мома Капора на основу разговора који је водио с њим 2002. године.Фото: Сарић С.- Тринаестог априла 1941. Немци су бомбардовали Сарајево и погодили зграду испод Требевића у којој се била склонила Момчилова мајка с четворогодишњим синчићем. У урушеној кући сви су били мртви. Момова мајка је својим телом спасла сина.Дечак се некако извукао из рушевина, закукао, па занемео над ужасом, не знајући куда ће. Нашао га је некиРус, емигрант, лекар, сажалио се на њега и повео га у свој стан. Присвојио га је, није имао деце. Неговао га је, волео, затрпавао играчкама да заборави мајку и у белом мерцедесу га возио по Сарајеву.Дечко је знао да му је име Момчило, презиме није знао.Презиме му је дао добар човек Рус, крстио га је Момчило Херцеговац- пише он, па наставља:Фото: Фејсбук-После годину дана живота код доброг човека, Момчило Херцеговац се разболео од шарлаха, па га је спаситељ однео у сарајевску болницу.Ту га је пронашла мајчина тетка која га је годину дана тражила по Сарајеву, обавештена од некога да је &quot;једно дете изашло из срушене куће, одакле га је неки човек повео са собом&quot;.Када је прездравио од шарлаха, баба га је одвела у своју кућу и бринула се о њему. За Момчила Херцеговца бринуо је и Рус,који се придружио власовцима - сарадницима Немаца, често га посећујући с поклонима.Отац, који је по повратку из заробљеништва као банкарски стручњак, постављен за начелника у Министарству спољних послова у Београду, због патриотске савести и одговорности тек годину дана после рата дошао је у Сарајево да види сина. Према сину се односио патријахално строго и све до смрти био је незадовољан што му се син посветио сликарству и њижевности, социјалној и животној неизвесности.Међутим, према изворима Валерија Јанићијевић која је приредила до сада најпотпунију биографију Мома Капора која је објављена у оквиру зборника &quot;Приповедач урбане меланхолије&quot;, овосећање Ћосића није сасвим тачно.Наиме, Мома су после бомбардовања, по сећању његовог ујака Славка Лучића, спасилачке екипе одвеле у болницу и раздвојиле од ујака који је био с њим. У том тренутку Момчила је преузео поменути Рус, који га је већ кроз неколико дана предао тетки Јањи Барош.Истинитост ове верзије потврђена је и с неколико Капоровихи интервјуа, као и његовом књигом &quot;Исповести&quot;.У Београду је живео у Небојшиној 18, где је 2013. године постављена спомен плоча.Умро је у Београду 3. марта 2010. године на Војно-медицијснкој академији, а сахрањен је у Алеји великана у престонициСрбије.Фото: Сарић С.Дипломирао је сликарство 1961. године у Београду, а написао је више романа и збирки прича, аутор је неколико документарних филмова и тв емисија. Дела: &quot;Белешке једне Ане&quot;, &quot;Фолиранти&quot;, &quot;Уна&quot;, &quot;Књига жалби&quot;, &quot;Успомене једног цртача&quot;. Сценариста је више филмова: &quot;Валтер брани Сарајево&quot;, &quot;Банкет&quot;.БОНУС ВИДЕО:

СТРАДАЛА ШТИТЕЋИ СИНА: Трагична судбина мајке Моме Капора

Ваш коментар

Топ коментари

Neša