МИХА БИ ДАНАС НАПУНИО 56: Срцепарајуће речи његовог брата

Синиша Михајловић би данаснапунио 56 година, а нешто више од две године након његове смрти, то је рана која се још не може зацелити.Дражене, које је прво сећање које имате на Синишу?- Заправо, прво сећање није моје, већ његово. Испричао ми је то много пута и то показује ко је био мој брат. Имао је можда шест година, а ја тек две. Моји родитељи су ишли рано на посао и није било новца за дадиљу и да Синиша иде у вртић, па је ујутру након 6 сати морао да брине о мени. Тако да би излазио из куће док сам ја још спавао и ишао купити млеко и хлеб за доручак, али иако је већ радио ствари као одрасла особа, био је само дете са свим страховима тог узраста. Кад би се вратио кући, стајао би леђима наслоњен на пећ, непомичан с широм отвореним очима гледајући у врата од страха да неко не уђе. Мислим да је тада научио да победи страх. Моје сећање које је само моје није везано за неки догађај, већ за звук...Звук?- Да, звук лопти које је Синиша цео дан шутирао у гаражна врата испред наше куће. Много пута је морао да их мења. Циљао је углове. Његови успешни слободни ударци су се родили ту, шутирајући сам десетине хиљада пута и излуђујући нашег комшију, господина Драгана.Фото: ПрофимедиаЈесте ли делили играчке?- Мало, Синиша није био љубоморан, јер је он увек био прецизан, педантан, држао је све у реду. Када бих ја дошао, растављао бих и ломио све. Можда бих дирао аутомобилиће, али лопте ми никада није давао да дирам. Бринуо се о њима као да су деца, мазао их је масном кремом увече како се не би уништиле, а неке је користио само на трави да их не би похабао. Као да су колена деце. Међутим, размењивали смо обућу.Јесте ли имали исти број?- Не, али фирма у којој је радио наш отац увек му је за Божић поклањала један пар ципела и он нам је наизменично дозвољавао мени и Синиши да одемо и заменимо их за наш број.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Drazen Mihajlovic (@mihajlovicdrazen)Какав однос сте имали са својим родитељима?- Мама је била прави генерал у кући, она нас је одгајала, иако је радила. Тата је имао тежак, напоран живот, без пуно разоноде или забаве, као људи његове генерације између рата и Титовог режима. То га је често водило у бар, и када би се вратио било је тешко... Отишао је пре много година због тумора. Синиша је говорио да, да би га се сетио, увек наручује две ракије, једну за себе и једну за тату. Ја сада наручујем три.Имали сте различите каријере?- Ја сам ушао у полицију, нисам имао Синишин таленат, фудбал није био за мене. Мислим да у Италији никада нису схватили шта је Синиша значио за нашу земљу иако је овде мало играо. Он је апсолутни мит, не само за навијаче Црвене звезде и због победе у легендарној Лиги шампиона 1991. године. Полуфинале против Бајерн Минхена са његовим голом овде се сматра једном од највећих утакмица свих времена.Рат је растргао земљу, раздвојио породице, оставио неизбрисиве ране и вама?- Мој хрватски рођак, син мајчиног брата, хтео је да дигне у ваздух нашу кућу у Борову док су моји родитељи били унутра током финала против Олимпика. Није то учинио само зато што је са мојим родитељима у кући био и његов брат. Пипе, Синишин брат по пријатељству, такође Хрват, срушио ју је, али само да би заплашио моје родитеље и натерао их да побегну, иначе би могли умрети. Ко је видео ужас, не може га заборавити.Фото: ПрофимедиаТоком сукоба Синиша је успео да вас доведе у Рим?- Да, али то је трајало кратко, мој отац је био Србин од главе до пете, имао је осећај да бежи и желео је да се врати: &quot;Ако треба да умрем, умрећу у својој кући, међу својим људима&quot;. Тако смо се сви вратили, нисам могао да га оставим самог.Приближавамо се најдраматичнијим тренуцима, откривању болести...- Био сам на Сардинији са својим братом, Аријаном и целом његовом предивном породицом, када једног јутра, након што се пробудио, није могао ни да хода. Ја сам га задиркивао: &quot;Изгледаш као старац од 90 година...&quot;. Мислили смо да је истегнуће или упала јер је играо падел. Али уместо тога...Фото: ПрофимедиаВи сте морали обавестити мајку када је дијагноза постала јасна?- То је био један од најтежих тренутака у мом животу. Мама је увек била као стена, али ни најјача жена на свету не може да издржи бол због могуће губитка детета. Нажалост, то се касније и десило.Изгледало је да је Синиша изашао из тога, да се опоравио, а онда је дошло до рецидива?- Храброст, физичка снага и воља мог брата су били невероватни. Увек је остао позитиван, спреман да се бори, уверен да ће успети.Ви сте били тај који је дао коштану срж за другу трансплантацију?- Да, чинило се да би то могло повећати шансе за успех. Знам да није моја кривица, али чињеница да га нисам успео спасити је рана која се никада неће зацелити.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Drazen Mihajlovic (@mihajlovicdrazen)Нема утехе, али можда може мало олакшати огроман бол сазнање колико је био вољен?- Да, схватио сам то на дан сахране пратећи ковчег: затворене улице, људи напољу, личности не само из спортског света већ и из политичког и јавног живота у Италији. Било је то невероватно исказивање наклоности.Шта данас ради Дражен Михајловић?- Настављам живот са супругом и двоје деце у Новом Саду. Бринем о мајци, често идем у Рим да посетим Аријану и своје нећаке, а такође се бавим свим могућим иницијативама да га обележимо. Обећао сам то Синиши: на дан када је отишао остао сам целу ноћ с њим. Рекао сам оно што мушкарци међу собом никада не изговарају. Желео бих да у Србији објавим аутобиографију &quot;Партија живота&quot;, коју је написао с тобом, а затим да стадион који ће се изградити поводом Еxпо 2027. године буде назван по њему. У супротном, терен на којем се национални тим тренира у оквиру савезног центра, како би се увек сећало ко је био и шта је представљао Синиша Михајловић.Подсећање: Ин мемориам - Синиша Михајловић

МИХА БИ ДАНАС НАПУНИО 56: Срцепарајуће речи његовог брата

Ваш коментар

Нема коментара