Данас се обележава Међународни дан жена - 8. март

Слоган наглашава важност стварања света у коме свака жена и девојчица има једнака права, прилике и могућности да обликује свет, али подсећа на то да се неке од њих, чак и данас, више од једног века од почетка борбе за женска права, суочавају са неравноправношћу - мање су плаћене, родно дискирминисане, изложене поридичном насиљу, док је неким девојчицама и девојкама ограничен приступ образовању, наведено је на сајту Уједињених нација.Ове године прослава 8. марта биће прилика за подсећање и на велики јубилеј - три деценије од доношења Пекиншке декларације која је усвојена 1995. године са циљем унапређивања једнакости, развоја мира у корист свих жена у свету и у интересу човечанства у целини.Из УН подсећају да је Пекиншка декларација најпрогресивнији и најшире прихвац́ени план за права жена и девојчица широм света који је трансформисао агенду о правима жена у смислу правне заштите, приступа услугама, ангажовања младих и промене друштвених норми, стереотипа и идеја &quot;заглављених&quot; у прошлости.Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала је да се 8. март усвоји као празник, посвећен правима жена, а изворно, 8. март је пре свега био прилика за позив на равноправан политички статус, почев од права гласа.Дан жена први пут је обележаван у САД, и то 28. фебруара 1909, у Њујорку, као Национални дан жена.Организатор манифестације била је ондашња Социјалистичка партија САД, а идејни творац била је Тереза Малкиел (1874 - 1949) писац, радничка активисткиња, борац за равноправност жена.Уобичајени термин за припаднице женског покрета које су се активно залагале за равноправност полова, у то време, у англосаксонском свету, био је суфражеткиње, од енглеске речи &quot;суффраге&quot;, а пре свега су се бориле за право гласа.Иако неретко предмет подсмеха, суфражеткиње су се показале врло активне када је требало помоћи ратне напоре Британије током Првог светског рата. Отуда је женама у Уједињеном краљевсту 1918. признато делимично право гласа, а десет година потом оно је постало опште.У САД, опште право гласа, за оба пола без разлике, омогућено је 1920. године, а претходно је оно већ било усвојено у појединим државама.Током Међународне конференције социјалиста у Копенхагену 1910. године, уочи скупа Друге социјалистичке интернационале, појавила се иницијатива да се Дан жена обележава редовно, сваке године.Тако је тада стотину делегата, из 17 земаља, изгласало предлог о усвајању новог празника. Пре свега је потенцирана потреба једнаких политичких права, права гласа и права да се буде биран.Била је то последица залагања Кларе Цеткин, Катинке Дункер, Пауле Тиде, социјалистицких активисткиња из Немачке. Ипак, датум када ће Дан жена бити обележаван тада још није био одређен.Већ 1911. године Дан жена обележен је у више земаља, највише на простору централне Европе, у Немачкој, Швајцарској, затим Данској. Те године Дан жена обележаван је 19. марта.Упамћено је да су се посебно бројне манифестације поводом Дана жена тада одржавале на простору Аустроугарске. Наводно их је било чак 300. Подесћано је на раније револуционарне догађаје, попут Париске комуне 1871. године, која је тада још била у живом сећању.У САД, међутим, Дан жена обележаван је тада последње седмице фебруара.Године 1914, у Немачкој, Дан жена је обележен 8. марта. Био је то највероватније стицај околности, пошто је дан пригодно пао у недељу.Међу водећим промотерима Дана жена, као и уопште женских права, у Британији је била Емили Пенкхерст, позната суфражеткиња, која је неретко, до Првог светског рата, била жртва репресије, хапшена и осуђивана.Њена кћи Силвија испоставиће се као још борбенија.Занимљиво је, такође, да се Панкхерст нашла међу несебичним промотерима интереса Србије током Првог светског рата, не само у Британији него и у САД и Канади. Била је то заслуга тада времешног Чеде Мијатовића, српског дипломате у Британији.У Русији је Дан жена први пут обележаван 1913, и то последње суботе фебруара. Пошто је у царској Русији службени календар био јулијански, обележавање је заправо падало 8. марта по грегоријанском рачунању.Одатле је заправо потекло и коначно усвајање тог датума.Уобичајено се међутим истиче да се избор 8. марта као коначно усвојен датум Дана жена појавио у знак сећања на протест текстилних радница у Њујорку 8. марта 1857. године.Фото: ПрофимедиаГодине 1917. штрајк текстилних радница у Петрограду, започео је 8. марта. Тај догађај испоставиће се као један од почетних момената Фебруарске револуције којом је срушен царизам. Била је то комбинација покрета маса, углавном уморних од рата, потом бунта престоничких трупа, највише с циљем да избегну одлазак на фронт, а онда и дворског преврата.После коначне победе бољшевика у совјетској Русији, октобарском револуцијом а онда и победом у Грађанском рату, 8. март је прихваћен као датум обележавања Дана жена. Између осталог и због чињенице да су управо раднице, тог дана 1917. започеле Фебруарску револуцију.Иницијатор прихватања тог датума као Дана жена била је Александра Колонтај (1872 - 1952). Надаље он је обележаван у тој земљи. Године 1965. у Совјетском Савезу, Дан жена, 8. март, постао је нерадан дан.Све земље које су прихватиле, вољно или невољно, совјетски модел, такође су усвојиле обележавање 8. марта као Дана жена, као што су земље Источног блока, Кина и друге које су се угледале на ондашње совјетско устројство.До позних шездесетих Дан жена углавном је доживљаван као идеолошка манифестација, а промена је уследила након што је феминистички покрет на Западу такође усвојио тај датум као Дан жена.Понегде, највише у земљама које су биле саставни део Совјетског Савеза Дан жена је и државни празник.У Србији, Дан жена обележен је првобитно 1914. године, а у социјалистичкој Југославији, после 1945. године, и службено усвојен.БОНУС ВИДЕО:

Данас се обележава Међународни дан жена - 8. март

Ваш коментар

Нема коментара