ИСТИНА О ПРАВОЈ ЗОНИ: Ко је била Јевросима Кијаметовић

Дуго се чак и међу ученим људима није знало да је славни писац своје најбоље дело написао на основу истинитог догађаја који се одиграо у Приштини крајем 19. века.Јевросима Кијаметовић, звана Зона, која му је била узор, дошла је у Београд за време Првог светског рата, где је и умрла.Лепотица Зона, која је инспирисала Сремца да напише своје чувено дело, стварно је постојала. И била је лепа баш као она из књиге.Фото: Јутјуб принтскрин/Зона ЗамфироваЦелу причу Сремац је чуо одБранислава Нушића, који је 1895. био српски конзул у Приштини. Нушић се у овом граду дружио са виђенијим Србима, а посебно са чорбаџи Замфиром Кијаметовићем, оцем тринаесторо деце, међу којима је била и Јевросима. Замфир ју је из милоште звао Зона.Као и у причи из књиге,Зона се била загледала у кујунџију, који се у стварном животу звао Максим. Максимомв отац и хаџи Замфир су били пријатељи, али како је и у причи написано, хаџија није желео ни да чује ништа о потеницјалном браку њихове деце. Максим се осветио тако што је извео отимање девојке. Ту је наравно пукла брука, и цела Приштина је знача све о томе.Фото; Јутјуб принтскрин/Зона ЗамфироваПосле доласка из Приштине једне летње вечери на Калемегдану Нушић је, у шетњи, све испричао Сремцу. Слушајући Нушићево причање Сремац се одушевио и замолио пријатеља да му дозволи да обради ову причу. Једини услов који је изрекао Нушић био је да у делу не спомиње Приштину, јер је у кући чорбаџи-Замфира много добрих кафа попио. Није желео да још више осрамоти свог доброг пријатеља.Сремац је на то одговорио: &quot;Одвешћу ја твоју Зону у мој лепи Ниш. Неће је тамо ни рођени татко препознати&quot;. Тако је настала једна од најлепших Сремчевих приповедака из старог Ниша. На рукопису &quot;Зоне Замфирове&quot;радио је од 1898. до 1903. године. Филм Здравка Шотре по овој књизи је дуго био најгледанији домаћи филм свих времена.Јевросима Кијаметовићрођена је 15. јуна 1874. године у Приштини где је живела све до 1943. године, када је избегла у Београд. Умрла је 22. новембра 1952. године, а сахрањена на Новом гробљу у Београду. Иза себе оставила је деветоро унучади и четрнаесторо преунучади од којих једна носи име Зоне.Пред сам крај живота, 1952. године, права Зоне успела је да одгледа представу о себи која се тада одиграла у Народном позоришту а, према речима појединаца њој блиских, наводно није била у потпуности задовољна Сремчевим делом.БОНУС ВИДЕО:

ИСТИНА О ПРАВОЈ ЗОНИ: Ко је била Јевросима Кијаметовић

Ваш коментар

Топ коментари

Iskreno

Goga