"Хипертњнзију белог мантила" има 25% популације

Дијагноза хипертензије белог мантила са поставља на основу 24-часовног амбулаторног мониторинга крвног притиска (скраћено АМП, енгл. АМБП или &bdquo;холтер притиска&ldquo; што је неправилан, али често коришћен термин).- Апарат је програмиран да мери крвни притисак на сваких 15 до 20 минута дању и на пола сата ноћу. Након тога се израчунава средња вредност крвног притиска, просек у току дана и ноћи као и дневно-ноћна разлика на основу чега се поставља дефинитивна дијагноза. Алтернатива овом мерењу - представља мерење притиска код куће и поређење са вредностима измереним у ординацији. Неопходно је да пацијенти буду обучени за самомерење или то ради друго обучено лице.Повишени крвни притисак или хипертензија дефинише као стање у коме су обе или једна компонента крвног притиска повишене изнад вредности које су означене као нормалне. При томе су нормалне вредности за систолни крвни притисак &amp; 140 ммХг, а за дијастолни &amp; 90 ммХг.Пацијенти са хипертензијом белог мантила не захтевају лечење.- Међутим, неопходно их је пратити, јер у неком периоду живота они могу да развију и праву хипертензију која ће захтевати лечење.Шта је &quot;маскирана хипертензија&quot;?Интересантно је да постоје и случајеви када се у амбулантним условима мере нормалне, а код куће болесници бележе повишене вредности крвног притиска. Овај феномен који је супротан &bdquo;хипертензији белих матила&ldquo; је означен као &bdquo;маскирана хипертензија&ldquo;.- Јавља се код 10 до 40 % особа које имају нормалне вредности крвног притиска мереног на класичан начин и најчешће се дијагностикује 24-часовним АМП мониторингом. Значај овог феномена лежи у чињеници да ови пацијенти имају повишен кардиоваскуларни ризик.Кардиолог открива када је потребно урадити холтер притиска, а када срца: Златни стандард у дијагностици срчаних обољењаБОНУС ВИДЕО:

"Хипертњнзију белог мантила" има 25% популације

Ваш коментар

Нема коментара