ГО ГОЛЦАТ У САМИЦИ: Баја у швајцарском затвору '94

Гостујући у рубрици &quot;Баксуз страна&quot; часописа &quot;Сабор&quot;, Пајчинје пре три деценијеописао како су њега и његовог пријатеља привели швајцарски полицајци, а потом их у затвору скинули до голе коже и детаљно претресли. Мада није добио никакво објашњење, певач је претпоставио да су трагали за наркотицима. Текст преносимо у целости:&quot;Ја сам несрећан човек. Из мене црне мисли вире. Људи би се рађали без главе да правим шешире...&quot; Такав сам Баја, звани Мали Книнџа, али само у песмама које пишем. А на јави је сасвим другачије - уопште нисам баксуз! Можда је то зато што сам рођен под срећном звездом, па и када ме стрефи нешто непријатно и изненада крене наопачке, на крају се, ипак, све преокрене и заврши хепи-ендом.Срећна времена када смо могли да путујемо куд год и кад год хоћемо, нажалост, никако да нам се врате. Данас су путовања веома мучна и напорна јер подразумевају јурњаву са гомилом папирчина и потврда које, и ако набавите, још не гарантују даћете до иностранства стићи. Ипак, мора се признати, данашња путешествија нимало нису досадна, штавише обилују разним изненађењима, додуше, углавном непријатним. Наравно, и ја сам их на својој кожи осетио.Фото: ТВ Хепи принтскринЗа вожњу - 300 марака!Било је то у марту прошле године. Спремао сам се да отпутујем у Швајцарску где сам имао резервисан викенд у једном српском клубу у Рошаху. Колеге ме посаветоваше да је најбоље да идем возом до Будимпеште, а затим авионом до Цириха. Тако сам и урадио. Зачас стигосмо до Келебије. Наши на граници брзо нас пустише, али Мађари отежу и по неколико пута загледају пасоше. Изненада ме изведоше из купеа и кренусмо према граничној кућици. Читав сат чекам у собичку - без икаквог објашњења. Коначно се појавише двојица службеника. Прилазим једном, покушавам да сазнам шта није у реду, али без велике вајде. Цариник је само одмахивао руком, показујући ми на празну столицу поред пећи. Најзад, после још једног сата бесмисленог чекања вратише ми пасош. Зашто су ме толико проверавали нисам дознао. Међутим, неочекивана љубазност с њихове стране док су ми саопштавали да су сви возови већ отишли и да до Будимпеште, осим таксијем, другог превоза нема, али да не бринем, они ће ми га лако обезбедити, могла је значити само једно - очигледно су цариници и таксисти били у дослуху. Шта сам могао него да седнем у такси и одвезем се у Будимпешту. А вожња, која ми је из џепа истерала 300 марака, беше прича за себе. Више од три сата клацкао сам се у &quot;дачији&quot; која је изгледала као да ће се сваког трена распасти. Чини ми се да бих трактором брже стигао. Успут свратисмо и у Кечкемет да напунимо боце јер то не беше обична већ специјална - &quot;дачија&quot; на плин?!Фото: Репринт СаборУ Будимпешту стигосмо у пола четири поподне, али авион за Цирих одлетео је пре само петнаест минута. Дошло ми је да задавим таксисту, да му ишутирам кола или већ не знам како да му напакостим, али уместо тога, упутих се ка шалтеру за информације. Следећи лет беше тек сутрадан. Није ми се дало још и хотел да плаћам, па целу ноћ проведох на аеродрому. Врзмао сам се по чекаоници, обилазио излоге малих бутика, на силу испијао кафе... Ипак, та бесана ноћ донела је и нешто лепо - написао сам песму &quot;Биће феште изнад Будимпеште&quot;.На циришком аеродрому сачекао ме је менаџер који уместо уобичајеног питања &quot;Како си путовао?&quot; поче причу како је председник клуба страшно љут што касним, чак је размишљао о томе да ми откаже гостовање и врати ме у земљу. Обајшњавам какве су ме муке спопале, а када је прича дошла и до председника клуба све ми опростише и брзо заборавише. Како и не би када сам те суботње вечери у кафани направио хаос. Беше то свирка и фешта коју ће наши земљаци у Рошаху, верујем, дуго памтити.У затвору због жилетаОво што ћу вам сада испричати делује нестварно чак и у сну, а камоли на јави. После неколико концерата у Немачкој, пре две недеље, свратио сам у Сен Гален код пријатеља Гордана Крајишника. Убрзо нам се придружио и наш другар Цветин Тодоровић који је баш у то време боравио у Цириху. Тих дана се цела пандурација дигла на ноге због убиства двојице агената, Аустријанца и Швајцарца.Фото: АТА имагесЈедног јутра пођох са Цвијом да купи жилете у оближњој робној кући. Док Цветин одлази по своје жилете, ја се мувамоко плоча. Пронашао сам неколико врло занимљивих албума групе &quot;Аба&quot; и &quot;Бони М&quot;. Тек што сам платио рачун, прилази ми другар, а у стопу га прате тројица момака у кожним мантилима. Потурају нам под нос полицијску легитимацију и траже рачун за ЦД плоче. Пресрећан што могу да им се реванширам сада им ја гурам рачун: &quot;И шта сад?&quot; - тек што сам то помислио зачух набусити глас: &quot;Аусвајс!&quot;Фаца ми се следи јер схватих да сам папире оставио у другој јакни. Почех на прилично јадном немачком да објашњавам да сам их заборавио, али на срећу не станујем далеко, само тридесетак метара од робне куће... Одмах кренусмо. Али, у Гордановом стану тек су нас чекале паклене муке - Драгана и Славица, девојке које су чувале Крајишникову девојчицу, али ниједна није имала сређене папире.Фото: Инстаграм принтскрин/bajamaliknindza_official/ pajcin_smiljanaЧим отворисмо врата из петних жила повиках: &quot;Ево, Бајо вам води госте&quot;. Гледам Драгану разрогачених очију и шапућем: &quot;Полиција&quot;. Истог часа девојка се изгуби, а пандури се бацише на моје ствари. Не знам шта су мислили ко смо и шта смо, али такво претурање без икаквог налога доводило ме је до лудила. Држао сам језик за зубима и ћутао. Уто се појави Драгана. У руци је држала пасош, али сестрин на коју је иначе много наликовала и која је, наравно, имала сређену боравишну дозволу. И Славица је покушала на готово исти начин да се снађе, али пасош Горданове жене није јој био од велике помоћи јер нимало нису личиле једна на другу. Проверавање Драганиних папира прође веома лако, а када на ред дође Славица, девојка се нагло окрете према другом пандуру и, заклањајући се иза дуге косе, најљубазније га замоли за тишину јер дете спава. Контрола се заврши без икаквих компликација, али са нама момци изгледа још нису намеравали да окончају посао. Иако смо им показали пасош, визу и авионску карту Крајишника и мене одведоше, по обичају, ни речи о томе куда. Након пола сата нађосмо се у чувеном затвору у Сен Галену. Помисао на то колико нас у Европи &quot;воле&quot; и да је могуће свашта да нам накалеме, као оном Тадићу у Минхену, изазва у мени неописив страх помешан са гневом и огорчењен.Цвија остаде у канцеларији, а мене одведоше у самицу у којој се налазила само једна столица. Свукоше ме до голе коже, а онда поче потрага, ваљда за дрогом. Испипаше ми табане, пазухе, загледају у уста и зубе, преврћу сат да провере има ли можда дупло дно... Није било места на мом телу где се њихови прсти не завукоше. А када дође на ред и оно местно, знате на које мислим, све ми се смрачило пред очима. Разочарани што им посао није уродио плодом, оставише ме голог у самици и нестадоше. Још два сата чамио сам на оној столици док ми не вратише исправе и пустише.* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве &quot;Новости&quot;, а овај чланак је изашао у &quot;Сабору&quot;, 21. новембра 1994. године. *БОНУС ВИДЕО:

ГО ГОЛЦАТ У САМИЦИ: Баја у швајцарском затвору '94

Ваш коментар

Нема коментара