ТИТАНИК: Симбол престижа који је потонуо на првом путовању

РМС Титаник познат и као СС Титаник био је британски прекоокеански брод за превоз путника и поште у власништву компаније Вајт Стар Лајн. Брод је потонуо у северном делу Атлантског океана, 15. априла 1912. године, након удара у санту леда током свог првог путовања од Саутемптона у Енглеској до Њујорка у Сједињеним Америчким Државама.Процењује се да је на броду било 2.224 путника и посаде, и да је око 1.500 њих погинуло, што га чини најсмртоноснијим потонућем једног брода до тада. Катастрофа је привукла пажњу јавности, подстакла велике промене у прописима о поморској безбедности и инспирисала настанак многих уметничка дела.РМСТитаникје био највећи брод у време када је ушао у службу и други од три прекоокеанска брода класеОлимпикизграђена за компанију Вајт Стар Лајн. Изградио га јебродоградитељскакомпанија Харланд и Волф уБелфасту.Томас Ендруз млађи, главни поморски архитекта бродоградилишта, погинуо је у катастрофи.Титаникје био под командом капетанаЕдварда Џона Смита, који је такође потонуо са бродом.Фото: Википедија/Јавно власништвоОкеански брод је на свом првом путовању превозио неке од најбогатијих људи на свету, као и стотине емиграната саБританских острва,Скандинавијеи других места широмЕвропе, који су тражили нове животне прилике у Сједињеним Америчким Државама иКанади.Брод је био познат по свом луксузу. Смештај је био дизајниран тако да буде врхунац удобности са раскошним кабинама и фискултурном салом, базеном, собама за пушаче, врхунским ресторанима и кафићима, турским купатилом и другим просторијама. Кабине и јавни простори били су подељени у три класе. Радиотелеграфски предајник велике снаге био је на располагању за слање путничких &bdquo;маркограма&rdquo; и за оперативну употребу брода.Титаникје имао напредне безбедносне карактеристике, као што су водонепропусни одељци и водонепропусна врата са даљинским активирањем, што је допринело њеној репутацији као&bdquo;непотопиве&rdquo;.Фото: Википедија/Јавно власништвоТитаникје био опремљен са 16 носача за спуштање чамаца, од којих је сваки могао да спусти три чамца за спасавање, што чини укупно 48 чамаца. Упркос овом капацитету, брод је био опремљен само са 20 чамаца за спасавање и то 14 обичних чамаца, двакутераи четириcollapsibleчамаца, а њихова употреба се показала ограничена током потонућа. Заједно, 20 чамаца за спасавање могло је да прими 1.178 људи. што је око половине броја путника на броду и једну трећину броја путника које је брод могао да превезе пуним капацитетом. То је било у складу са прописима о поморској безбедности тог доба. Прописи Британског трговинског одбора захтевали су 14 чамаца за спасавање за брод од 10.000 тона.Титаникје тежио шест тона више, што је омогућило 338 додатних места у чамцима за спасавање.ПотонућеУ недељу увече, 14. априла, температура се спустила близу нуле, а океан је био веома миран. Други официр Чарлс Лајтолер касније је написао да је то вече &bdquo;море било као стакло&ldquo;. Није било месечине, али је небо било ведро. Капетан Едвард Смит, вероватно због упозорења о леденим бреговима, који су примљени протеклих дана, променио је курс Титаника за око 18 км јужно у односу на уобичајену маршруту брода. Тог дана у 13.45, порука са пароброда СС Америка упозоравала је на велике санте леда јужно од Титаникове руте, али је упозорење било упућено у УСН хидрографску канцеларију и није никада достављено кабини брода. Упозорења су стизала током целог дана, али су била уобичајена за то доба године. Касније те вечери, око 21.30, телеграфски оператери Џек Филипс и Харолд Брајд примили су још један извештај о бројним, великим леденим бреговима, овога пута са брода Месаба, али ни овај извештај није стигао до кабине. Иако су упозорења и даље пристизала, није било оперативних или безбедносних разлога да брод промени курс. Титаник је имао три групе по два осматрача који су се мењали на свака два сата, и било које друге вечери скоро је извесно да би видели ледени брег на време.Фото: Википедија/Јавно власништвоИпак, у ноћи 14. априла поклопило се неколико фаталних фактора: без месеца и ветра, уз тамну страну брега која је била окренута према броду, осматрачи су били беспомоћни. Да су угледали санту десетак секунди раније, или чак касније, несрећа би вероватно била избегнута. Чак и да је брод ударио директно у ледени брег, претпоставља се да не би потонуо. Али, као што је Лајтолер рекао пред америчким истражитељима, &bdquo;те вечери је све било против нас&ldquo;.23.39 - &bdquo;Ледени брег, право напред!&quot;У 23.39, пловећи јужно од Њуфаундленда, осматрачи Фредерик Флит и Региналд Ли угледали су велики ледени брег право испред брода. Флит је три пута позвонио бродским звоном и телефонирао у кабину. Шести официр Муди се јавио.Флит: Јесте ли ту!?Муди: Да, шта видите?Флит: Ледени брег, право напред!Муди: Хвала вам.Муди је истог тренутка обавестио првог официра Мердока о позиву. Мердок (који је у том тренутку већ видео брег) наредио је потпуни заокрет налево, пуном брзином уназад, што је променило правац у ком су мотори окретали спољашње пропелере (турбине које су покретале централни пропелер нису могле да промене правац). Десна страна брода сударила се са брегом 37 секунди након што је брег примећен, цепајући бродско корито на неколико места и потискујући закивке испод нивоа воде, правећи укупно шест пукотина у првих пет водоотпорних одељака. Пети одељак притом је оштећен за свега четири метра. Након судара, Мердок је наредио окретање кормила крајње удесно, што је занело Титаник тако да је крма заобишла санту. Водоотпорна врата које деле преграде у потпалубљу одмах су спуштена, али је вода почела да пуни првих пет одељака - један више него што је Титаник могао да издржи на води. Капетан Смит, изненађен јачином удара, дотрчао је у кабину и наредио да се &bdquo;све угаси&ldquo;. Након инспекције коју су извршили бродски столар Џ. Хатчинсон и конструктор Титаника Томас Ендруз, било је јасно да ће брод потонути. У 00.30, око 50 минута након судара, Капетан Смит је наредио да се чамци за спасавање припреме за укрцавање. 15 минута касније четврти официр Јозеф Боксхол испалио је прву ракету за помоћ.Фото: Википедија/Јавно власништво00.45 - Спуштен први чамац за спасавањеПрви чамац за спасавање, број 7, спуштен је са десне стране брода нешто после 00.45, са свега 28 људи, иако је могао да прими 65. Титаник је имао 20 чамаца за спасавање са укупним капацитетом од 1.178 људи. Сматра се да је на броду те вечери налазило 2.208 путника и чланова посаде мада тачан број путника на броду није познат ни данас.00.45 &mdash; 01:55 - Евакуација и хаосЕвакуација је почела са чамцима на предњој страни брода. На чамцу број 6, који је поринут у 00.55, налазила се Маргарет Браун, коју ће касније историја запамтити као &bdquo;Непотопива Моли&ldquo; због жеље и залагања да спаси дављенике. Када је евакуација почела капетан је наредио да жене и деца имају предност у укрцавању на чамце по обичајном праву, које иначе нема основу у поморском праву. Ово правило није исто схваћено &minus; официр Мердок, који је руководио спуштањем чамаца са десног бока Титаника, давао је предност женама и деци да се укрцају први, па онда да поједини мушкарци попуне преостала места ако нема никога. Са друге стране, официр Лајтолер је на левом боку брода стриктно пуштао само жене и децу са појединим изузецима. Лајтолер је једва ком мушкарцу дао да се укрца на неки чамац.Један од главних проблема је био тај што посада није имала пуно искуства у евакуацији. Раније у Белфасту, чамци су били тестирани до пуног капацитета што је доказало њихову безбедност. Томас Ендруз је намеравао да намести додатне кранове за чамце, али његови колеге су одустали од ове замисли. Штавише, 14. априла ујутру је требало одржати вежбу евакуације која се на крају из непознатих разлога није ни десила. Са друге стране, путници на Титанику ни даље нису били свесни шта се заиста догађа и зато су многи одлучили да остану на наизглед безбедном али тонућем броду, уместо да буду у малом чамцу. Управо зато је дошло до проблема да чамци напуштају брод са мање путника него што су могли заиста да приме. Овај проблем је био уочљив нарочито на првим чамцима који су отпловили. На пример, чамац број 5 је напустио брод са 41 путником, број 3 са 32, број 8 са 39, а чамац број 1 је од могућих 40 путника имао само 12. Евакуација сама по себи уопште није ишла глатко и долазило је до разних проблема, а на жалост и повреда.Озбиљност ситуације је постала очигледна тек око 01.20 ујутру. Котларнице су почеле да иду под воду и да пропадају, а многи путници треће класе који су одседали у собама на палубама Г, Ф и Е тек су тада схватили шта се дешава. Официри настављају да пале ракете за позив у помоћ док Џек Филипс и Харолд Брајд на телекомуникацијама испробавају позиве за помоћ, СОС и ЦQД. Једини најближи брод који је могао да их спаси била је РМС Карпатија, али с обзиром на то да је била знатно спорија од Титаника стигла би тек за четири сата. Много ближи брод је био СС Калифорнијан, један од бродова који је Титанику слао упозорења на ледене санте. Међутим, неко време пре судара, посада Калифорнијана је искључила своје телекомуникације и није била у стању да помогне.Фото: Википедија/Јавно власништвоУрбани митови и популарна култура шире информацију да је велика смртност треће класе у току потонућа била условљена многим капијама које су одвајале пролазе у друге класе (али и с покушајем да се спрече разне болести).Бар на неким местима, деловало је да је посада Титаника активно отежала бекство путника треће класе. Међутим, на плановима Олимпика и Титаника није било никаквих гвоздених капија чија је намена била да направи препреке. У ствари, једино је САД имала потребу да направи овакву дистинкцију како би се емигранти, за разлику од осталих путника, искрцали на острву Елис. Многе капије су у ствари остале широм отворене. Ипак, на крају је преживела само једна трећина треће класе, а до компликација су довели замршени ходници, страх, општи метеж али и језички диверзитет; знаци су били на енглеском језику, па већи део миграната није ни знао како да се снађе.У 01.30, Титаников угао над водом почиње да расте. Долази до још потешкоћа, наиме, јер вода слободно почне да поплављује Скотланд роуд, најдужи ходник на Титанику на Е палуби са леве стране. Зато је Титаник почео благо да се нагиње на леви бок. У ово време, Титаников електрични систем полако посустаје и шаљу се последње читљиве поруке. Са друге стране, преостали чамци се попуњавају са што више људи. Чамац број 11 је поринут са пет људи више од предложеног капацитета, и скоро је потонуо због водене пумпе када је био спуштен у воду. Чамац број 13 је успео да избегне ово, али га је сила пумпе погурала испод чамца број 15 који су официри у том тренутку спуштали. Катастрофа је на крају избегнута. На левом боку, пети официр Харолд Лоу преузме команду над чамцем број 14, притом пуцајући у ваздух како би отерао групу људи која је покушала да се пробије. На чамац број 16 се укрцала стјуардеса Виолета Џесоп, која ће касније преживети слично искуство на Британику 21. новембра 1916. године.Предња палуба брода је сада била доста напуштена, а већи део људи који су и даље били на броду су побегли на крму. Склопиви чамац Ц је поринут у воду са десног бока, на коме је био шеф катедре Вајт Стар Лајна, Брус Исмеј, кога ће друштво касније прогласити кукавицом.Једна од водећих прича за време потонућа Титаника је да је бенд, чији је вођа био Валас Хартли, почео да свира Неарер, Мy Год, то Тхее, католички тропар који приказује сан Јакова у Старом завету. Међутим, ово делује да је дубиозно јер се не слажу сви преживели да је бенд свирао ову песму, а од њега се очекује да у сваком тренутку свира неку угодну мелодију како не би проузроковао панику. Око 02.05, бива поринут последњи чамац са спасавање, склопиви чамац Д, док посада покушава да спусти склопиве чамце А и Б са крова командног моста. На Титанику и даље остаје око 1.500 људи.02.15 &mdash; 02.20 - Последњи тренуциУ 02.15 Титаников угао над водом почиње да расте све више пошто долази до поплаве до тада празних делова у броду. Пораст угла је довео и до бржег тоњења, чији је најгори ефекат био на предњем делу. Склопиви чамац А је био благо поплављен, а чамац Б се преврнуо. Од битних људи, овде су успели да преживе пуковник Арчибалд Грејси, Брајд и Лајтолер, али официри Мердок и Хенри Вајлд су страдали.Долази и до физичког напрезања целог брода. Први димњак се срушио под сопственом тежином и право у воду, једва промашивши Лајтолера, стварајући талас воде. Путници који су се налазили у даљим чамцима тешко су могли да опишу овај тренутак и могли су само да гледају како се 1.500 људи гура и преклиње за помоћ да преживе. Преживели као што су Лоренс Бизли и Џек Тајер су описали јаке звуке који су подсећали на експлозије, на шта су многи посумњали да потиче од котлова који су почели да пуцају. Према њиховим налозима, крма Титаника се дигнула увис до угла између 30 и 45 степени.Неколико тренутака касније, светла на броду су затреперила једанпут и онда трајно отказала, уронивши Титаник у таму након многих покушаја механичара на броду да одрже струју у функцији. Џек Тајер је пред истражитељима описао да је видео &bdquo;групе међу хиљаду и петсто људи на палуби како се гурају и држе у гомилама као пчеле у роју да би на крају пали у гомилама, паровима или један по један док се двеста педесет стопа велике позадине брода дизало увис.&ldquo;Оно што се десило касније имало је физичког објашњења. Титаник је сада био изложен екстремним силама које су деловале у супротним правцима. Поплављен прамац је вукао брод наниже, а крма пуна ваздуха га је одржавала на површини. Дејство ове две силе је имало центар у трупу брода који није изграђен да би издржао такав притисак. Недуго након што је брод изгубио струју, преломио се на два дела. Ово је био предмет дискусије у каснијим истраживањима. Неки преживели, као што је Арчибалд Грејси, били су сигурни да је брод потонуо у једном комаду, док су многи остали изјавили да се преломио. Када је олупину Титаника открио Роберт Балард 1985. године он је установио да су мотори, као и многи котлови, остали на својим местима. Према томе, &bdquo;велика бука&ldquo; коју су описали преживели био је прелом брода.Једино што је држало два дела у овом тренутку била је кобилица брода, услед чега је неколико пута тежи прамац повукао крму увис. И кобилица је ускоро попустила па је прамац почео да тоне ка дну Атлантика. Крма почиње да тоне и исправи се тако да је готово под правим углом у односу на површину воде. Крма је потонула и нестала из видика око 02.20, два сата и двадесет минута након судара са леденим брегом. Броду је било потребно око пет минута да потоне, остављајући за собом пуно комада и остатака. Док је олупина прамца остала цела, крма је и даље у себи имала нешто ваздуха док је потонула, због чега је праснула и зато је сад њена олупина у најгорем стању.Фото: Википедија/Јавно власништво02.20 &mdash; 04.10 - Путници и посада у водиОдмах након што је Титаник потонуо, на стотине путника и посаде остали су да умиру у хладном мору окружени остацима брода &ndash; дрво, метал и разни намештај који су ракетирали ка површини док се Титаник распадао при спуштању до дна Атлантика. Путници у чамцима око себе су били ужаснути да чују вриске људи који су запомагали. Професор Лоренс Бизли који је преживео потонуће је изјавио у једном истраживању да му је то звучало као &bdquo;свако могуће осећање људског страха, очаја, агоније, страшне кивности и благог беса измешано са бескрајним изненађењем&ldquo;. Џек Тајер је изјавио да су га звуци подсећали на рој зрикаваца летње ноћи. Бизли је изјавио да су ови звуци били прилично неочекивани и да нико у чамцима не би могао да побегне од тих паралишућих врисака.С температуром од &ndash;2 &deg;Ц, вода је била смртоносно хладна, доводећи до смрти за свега 15 или 30 минута. Разлог није била једино хипотермија, што је често веровање у причама о катастрофи. Неки су се, наиме, и удавили, а остали су пострадали од срчаних напада чије је јављање олакшало смрзавање у леденој води. Двадесетак минута касније, врисци су почели да се стишавају јер су жртве у води полако губиле свест и умирале. Неки преживели путници су изјавили чак да врисак људи у помоћ није било најтеже поднети, него тишину која је потом уследила. У околини, осамнаест чамаца од којих је већина имала празна места су плутали док су њихови укрцани дебатирали шта би требало урадити. Једини чамац који је успео да се врати до места потонућа са позитивним резултатима био је чамац број 14, којим је управљао Харолд Лоу. Он је успео да извуче четворицу мушкараца из воде од којих је један касније подлегао смрзавању.Треба такође поменути и чамац број 6, у коме је дошло до озбиљне свађе између Маргарет Браун и интенданта Роберта Хиченса (који се у време судара са леденим брегом налазио за кормилом), који је одбио да се врате од страха да ће их људи потопити. Ово Браун није уплашило и храбро је убедила остале жене у чамцу да веслају ка месту несреће упркос Хиченсовим увредама и викању. Браун је на крају запретила да ће га избацити из чамца, после чега је он ућутао видевши да не може да заустави ову мотивацију. Чамац број 6, на жалост, није наишао на преживеле.У чамцу број 1 је дошло до ситуације која је у култури постала прилично контроверзна. Према неким налозима, Козмо Даф-Гордон и његова жена Луси су наводно подмитили остале људе на чамцу (од којих су већина били чланови посаде) како се не би вратили да помогну. Међутим, касније на истрагама које су спровели британска влада и амерички сенат, они су изјавили да су били свесни колико је људима у чамцу била потребна подршка након што су изгубили доста својих ствари, док су богаташи лако могли да надокнаде оно што је изгубљено. Тако је Даф-Гордон по доласку на Карпатију дао сваком члану посаде по пет фунти као надокнаду за одећу и остале потрепштине.Људи у осталим чамцима нису имали шта друго да раде осим да чекају шта год је било следеће. Једини који су знали да помоћ заиста стиже били су други официр Лајтолер и телеграфски оператер Харолд Брајд, чији колега Филипс није преживео. Није било ни хране ни воде у чамцима, већина није имала ни светла, а ваздух је био ужасно хладан. Ситуација је била нарочито лоша на склопивом чамцу Б, кога је одржавао на површини ваздушни џеп у преврнутом трупу. Људи су у суштини почели да губе наду.Спасавање и полазакРМС Карпатија је коначно стигла на место несреће 15. априла 1912. око 03.30 сати ујутро, када су путници у чамцима уочили њена светла. Ово их је јако усрећило иако је било потребно још четири сата да се сви пребаце са чамаца на Карпатију. Људи из склопивих чамаца А и Б су пребачени у друге чамце. Очевици су изјавили да се Карпатија налазила усред леденог поља (чак двадесетак висине 60 метара). Први чамац са ког су се људи искрцали био је број 2, око 04.10 сати. Последњи чамац, број 12, покупљен је око 08.30. Око 09.15, бродови Маунт Темпл и Калифорнијан стигли су на сцену сувише касно да би спасили било кога. Карпатија, која је у то време ишла маршрутом Њујорк&mdash;Ријека, није имала довољно болничких залиха за преживеле, па је капетан Артур Рострон наредио да пребаце преживеле у Њујорк где ће добити исправну негу. 18. априла 1912. око 21:15 увече, Карпатија са преживелима, је стигла у Њујорк. За своје учешће у спашавању настрадалих са брода Титаник, посада Карпатије је била награђена медаљама. Чланови посаде су добили бронзане медаље, бродски официри су добили сребрне медаље а капетан Рострон је добио сребрни бокал и златну медаљу, које им је предала позната америчка уметница Моли Браун. Капетан Рострон је касније чак био позван у Белу кућу од стране тадашњег председника САД Вилијама Тафта, где му је предата Конгресна златна медаља, највеће могуће признање које је конгрес могао да му додели.Међу преживелима био је и Србин из Лике Никола Лулић.Фото: Профимедиа, ВикипедијаКада је брод потонуо, спуштени чамци за спасавање били су напуњени у просеку само до 60%. Два сата након што је Титаник потонуо,РМС Карпатијаје дошла на место несреће и почела са спасавањем преживелих у току неколико наредних часова. У 08.50 часова, Карпатија је запловила пут Њујорка где је пристигла током вечери18. априла1912. године под јаком кишом.Био је крај ере о идеји да по богаству које се користило на бродовима могло да иде, и да већина треће класе није успело да преживи потонуће. Од укупно 709 путника, само је 528 преминуло из треће класе,166 из друге и 123 из прве.Фото: Википедија/Јавно власништвоОлупине брода су1. септембра1985. године пронашлиЖан-Луис МихелиРоберт Балард. Постоје тврдње да су остаци брода пронађени 1982. године, а да је то 1985. објављено. Мада, те тврдње нису потпуно тачнe, сем ситних који су били скупљени са плаже Халифакса, док су крупнији и тешки били подигнути након истраживања олупине. Током тог периода, Америчка морнарица је желела да унапреди технологију како би Балард могао да нађе руске подморнице Трешер и Шкорпион које су биле удаљене од Титаника. Након упешне мисије, 1984. године, Америчка морнарица је одобрила Баларду да може одради оно што жели: да нађе олупину Титаника.У јулу 1985. заједно са француским тимом из Француског института за експлоатацију мора на истраживачком бродуLe Suroit, који је имао напреднији сонарски систем САР, Жан Луис Михел и Балард су кренули у потрагу за олупином Титаника.Након Титаниковог потонућа, већи број новина о трагедији је излазило. Многи филмови су били снимљени, књиге су се писале, музике компоноване, цртане су слике и слично. Па чак и у метафоричком смислу.Фото: Википедија/Јавно власништвоТоком година је било многих филмова, документараца, документарних драми и ТВ емисија о Титанику. Међу којима су цртани филмови идраме.Године1955,Волтер Лордje написао књигуНоћ за памћењеуз помоћ писама од преживелих који су тад још живели у Америци. Године1958. по књизи је снимљенистоимени доку-драмски филм. По њему је и Џејмс Камерон био инспирисан да сними својТитаниктек1997. године.Погледајте како данас изгледа Титаник

ТИТАНИК: Симбол престижа који је потонуо на првом путовању

Ваш коментар

Нема коментара