ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОР ПАПЕ Најдужа конклава трајала 3лета

Ипак, у 13. веку, било је потребно скоро три године, тачније 1.006 дана, да се изабере наследник папе Клемента Четвртог што је то учинило најдужом конклавом у историји Католичке цркве.Одатле потиче и термин конклава - &#39;&#39;под кључем&ldquo;, јер је кардиналима који су се састајали у Витербу, северно од Рима, било потребно толико дуго времена да су мештани одлучили да их закључају у собу док не изаберу новог папу.Тајно гласање којим је изабран папа Гргур Десетитрајало је од новембра 1268. до септембра 1271. године, а то је био први пример папског избора &quot;компромисом&quot;, након дуге борбе између присталица две главне геополитичке средњовековне фракције - оних верних папству и оних који подржавају Свето римско царство.Гргур Десетије изабран тек након што су становници Витерба скинули кров са зграде у којој су боравили прелати и ограничили им оброке на хлеб и воду како би их притисли да донесу одлуку, а надајући се да ће избећи да се то поново деси, Гргур Десети је 1274. године декретом донео да ће кардинали добијати само &quot;један оброк дневно&quot; ако конклава траје дуже од три дана, а само &#39;&#39;хлеб, воду и вино&quot; ако траје дуже од осам, што је касније укинуто.Пре 1274. године, било је случајева када је папа изабран истог дана када је преминуо његов претходник, али је након тога црква је одлучила да сачека најмање 10 дана пре првог гласања, што је продужено на 15 како би сви кардинали стигли у Рим.Најбржа конклава која је поштовала правило чекања од 10 дана је била избор папе Јулија Други 1503. године, који је изабран за само неколико сати, према речима ватиканског историчара Амброђа Пјацонија.У новије време, папа Фрања је изабран 2013. године на петом гласању, Бенедикт Шеснаести је победио 2005. године на четвртом, а папа Пије Дванаести на трећем 1939. године.Фото: ПрофимедиаПрва конклава одржана у Сикстинској капели одржана је 1492. године, а 1878. године, позната капела постала је место одржавања свих конклава.&quot;Све доприноси свести о присуству Бога, пред чијим ће очима свакој особи једног дана бити суђено&quot;, написао је папа Јован Павле Другиу документу из 1996. године, &quot;Universi Dominici Gregis&quot;, којим се регулише конклава.Већина конклава одржана је у Риму, а неке су се одвијале ван зидина Ватикана. Четири су одржане у Павлиновој капели папске резиденције у палати Квиринале, док је око 30 других одржано у базилици Светог Јована Латеранског, Санта Марија Сопра Минерва или другим местима у Риму.У 15 наврата конклаве су одржане ван Рима и Ватикана, укључујући Витербо, Перуђу, Арецо и Венецију у Италији, и Констанц у Немачкој и Лион у Француској.Између 1378. и 1417, у периоду који историчари називају Западним расколом, постојали су ривалски претенденти на титулу папе, а избори папе и његовог ривала, такозваног &#39;&#39;антипапе&#39;&#39;, делили су Католичку цркву скоро 40 година.Раскол је коначно решен Сабором у Констанцу 1417. године, што је довело до избора Мартина В, универзално прихваћеног папе, преноси АП.Затвореност конклаве представљала је још један изазов за кардинале: очување здравља и хигијене, а пре него што је изграђен дом Санта Марта 1996. године, у којем сада бораве кардинали током конклави, они су спавали на креветима у собама повезаним са Сикстинском капелом.Конклаве у 16. и 17. веку описиване су као &quot;одвратне&quot; и &quot;лошег мириса&quot;, уз забринутост због избијања болести, посебно лети, према историчару Мајлсу Патендену.&quot;Кардинали су једноставно морали да имају удобнији начин живота јер су били старији људи, многи од њих са прилично узнапредовалом болешћу&quot;, написао је Патенден.Фото: ПрофимедиаЗатворени простор и недостатак вентилације додатно су погоршали ове проблеме, а неки од кардинала бирача су напустили конклаву болесни, често тешко.У почетку, папски избори нису били толико тајни, али је забринутост због политичког мешања порасла током најдуже конклаве у Витербу.Гргур Десетије декретом одредио да кардинали бирачи треба да буду закључани у изолацији, &#39;&#39;cum clave&quot; (под кључем), док се не изабере нови папа, а циљ је био да се створи потпуно изоловано окружење где би кардинали могли да се фокусирају на задатак, вођени Божјом вољом, без икаквог политичког мешања или ометања.Најмлађи папа у историји био је Јован Дванаести, који је имао само 18 година када је изабран 955. године.С друге стране, најстарије папе били су папа Целестин Трећи (изабран 1191. године) и Целестин Пети (изабран 1294. године), а обојица имали скоро 85 година.Папа може да постане било који мушкарац, који је крштен у Римокатоличкој цркви и има више од 18 година, али су више од 600 година то искључиво кардинали.Последњи пут када је изабран папа који није био кардинал био је Урбан ВИ 1378. године, који је био монах и надбискуп Барија.Италијани су највише пута изабрани за папу, али су осим тројице последњих папа, међу странцима били и Шпанац Александар Шести Борџија, који је био Шпанац, Сиријац Гргур Трећи и Холанђанин Хадријан Шести.Папа Фрања је био Аргентинац италијанског порекла, Бенедикт Шеснаести Немац, а његов претходник Јован Павле Други био је из Пољске.БОНУС ВИДЕО:

ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОР ПАПЕ Најдужа конклава трајала 3лета

Ваш коментар

Нема коментара