КО ДА БРАНИ, АКО НЕ ЈА? Спортисту на Ђурђевдан убили шиптари

Био је врхунски спортиста, вероватно један од најбољих атлетичара које је земља икада имала, али му је домовина била преча од спорта.Прикључио се војсци токомНАТО бомбардовањаСР Југославије и уместо да учествује на маратону у Грчкој решио је да обуче војну униформу.Нажалост, баш је на Ђурђевдан 1999. године убијен снајпером од стране албанских сепаратиста у селу Качикол које се налази недалеко од Приштине. Домовина му је била испред свега...Убили су га албански екстремисти из такозване &quot;Ослободилачке војске Косова&quot; (ОВК) и сахрањен је у родном селу.Фото: Н. Параушић&quot;Ко ће да брани праг моје куће, ако нећу ја&quot;Његове речи упућене својој мајци препричавају се и дан-данас. &quot;Идем, то ми је дужност!Ко ће да брани праг моје куће, ако не ја? Неће ваљда неко из Суботице? Како да не одем. Шта би рекли моји из Стројинаца? Да сам кукавица. Да сам изневерио своју децу, свој народ и себе&quot;, одговорио је Горан мајци.Управо је у Приштини упознао своју супругу Јелену, такође репрезентативку Југославије у атлетици и са њом је добио сина Николу и ћерку Катарину. Рођен је 26. јуна 1963. године у Крушевцу, одрастао је у селу Стројинци и тамо је живео све до селидбе у већи град због студирања.Фото: Н. ПараушићКако су више пута за &bdquo;Новости&ldquo; испричали Раичевићи, Горан је увек све радио беспрекорно. Био је сјајан ђак школе у Разбојни, ученик Гимназије, дипломац Пољопривредног факултета. Био је велики човек, супруга, отац, свуда и увек неустрашив.Са таквим борбеним духом и осећајем одговорности, уместо репрезентативног учешћа на маратонској трци у Грчкој, одазвао се позиву за мобилизацију иотишао на Космет.Фото: Н. ПараушићЊегов батаљон кренуо је у извиђање терена. Када су дошли у село Качикол, сачекала их је заседа припадника ОВК, која их је засула пројектилима из ракетног бацача и кишом метака.Један метак који је прошао кроз цераду камиона погодио је Раичевића, који на глави није имао шлем и погинуо је на лицу места.У његову част испред стадиона Партизана подигнут је споменик који чува успомену на легендарног атлетичара који је дао свој живот за Србију.Фото: Н. СкендеријаФото: Н. СкендеријаИначе,11. маја 2022. ученицињеговог родног Бруса трчали су у Горанову част.Сећање на Раичевића још увек је живо у Брусу, од када су га уселу Качикол, на Космету, усмртили ОВК терористи. Погинуо је као припадникТрећегбатаљона Приштинског корпуса, коме се прикључио 1999. године, иако је због спортских резултата био ослобођен војне обавезе.Горан је биотроструки првак Балканау кросу, шест пута је побеђивао на &bdquo;Белом кросу&rdquo;, два пута на кросу РТС-а, пет пута на &bdquo;Политикином кросу&rdquo;, био је вишеструки првак Југославије на 5.000 и 10.000 метара и готово од првог дана каријере обарао је сопствене рекорде.Породична кућа Раичевића у Стројинцима код Бруса још увек је место где се чувају бројне Горанове медаље, пехари, одличја, дипломе.Инче, пре две године године је одржано Светско првенство у кросуу Београду. Поново је Србија феноменално организовала једно велико атлетско такмичење и добила је похвале првог човека Светске атлетике Себастијана Коуа.Фото: Н. ПараушићНаш тим је имао 13 представника, 9 у јуниорској конкуренцији и четири у микс штафети 4 x 2.000 метара.Наша штафета је на крају завршила на 10. месту уз оборен државни рекорд, а представљали су је Елзан Бибић, Никола Раичевић, Теодора Симовић и Милица Томашевић.Елзан Бибић је свакако био прва звезда штафете, али посебно је занимљиво учешће Николе Раичевића.Фото: Н. ПараушићОн је иначе син легендарног српског атлетичара Горана Раичевића, хероја Србије који је дао свој живот за своју земљу у рату на Косову 1999. године, када је убијен из снајпера у заседи албанских терориста.Горан је пре 30 година такође трчао на Светском првенству у кросу, а тога се у изјави заТелеграфприсетио и његов син Никола после обореног државног рекорда.- Честитам свим мојим тимским колегиницама и колеги. Остварили смо примарни циљ, а то је да будемо првих 10 штафета. Ово је први пут да ми наступамо у овој комбинацији микш штафети и надам се да ће у наредњим годинама то бити учестало. За мене је посебно некако част, након 30 година, након што је мој отац наступао на Светском првенству, сада сам се ја наступао и то ми је некако дало неку додатну мотивацију да наступим - рекао је Никола Раичевић.БОНУС ВИДЕО:

КО ДА БРАНИ, АКО НЕ ЈА? Спортисту на Ђурђевдан убили шиптари

Ваш коментар

Топ коментари

Tereza