СТАВИЛА КАМЕРА У ЋЕРКИНУ СОБУ: Кад је муж ушао, уследио УЖАС

Њена одлучност да се избори за правду довела је до усвајања новог закона у савезној држави Јута, познатог као &quot;Ешлин закон&quot; (Ashly&#39;s Law). Овај закон прописује обавезне затворске казне за сексуалне предаторе који злостављају нарочито рањиве особе, укључујући одрасле особе са инвалидитетом.Своју потресну, али храбру животну причу, Паула је поделила у интервјуу за британски Дејли Мејл.У наставку вам преносимо њену исповест у целости.- Држећи велику бочицу за крв у руци, медицинска сестра пришла је кревету моје ћерке Ешли.&quot;Морамо да јој извадимо још крви&quot;,рекла је.Било је то већ седми пут тог дана. Ешлије имала само три године и сваки пут је плакала. Ни мени није било ништа лакше. &quot;Овог пута ћу изаћи напоље&quot;, рекла сам, покушавајући да се саберем, док је моја девојчица дозивала маму.- Имала сам само 18 година када сам родила Ешли. Њен отац није био у њеном животу, а ја сам је подизала сама. Ситуација је постала још тежа када је Ешлиимала 18 месеци и почела да се понаша другачије. Престала је да успоставља контакт очима, почела је да склапа руке и љуља се напред-назад. Док су друга деца њеног узраста ходала и говорила, Ешлије брзо назадовала у тим областима.Фото: Фејсбук принтскрин/Ashley&#39;s Law- Наравно, водила сам је код разних лекара, али нико није могао да утврди шта тачно није у реду. Највише што су могли да кажу било је да је вероватно у питању нека генетска болест. Моје дете је било стално по болницама, подвргавано бројним тестовима, стално бушено и прегледано. Понекад би била узнемирена, али после сваке процедуре, насмејала би ми се. Више није могла да каже &bdquo;мама&rdquo;, што ми је сламало срце. Коначно, када је имала шест година, дијагностикован јој је Рет синдром, прогресивно генетско неуролошко обољење.- &quot;Физички и ментално, увек ће остати на нивоу бебе, и вероватно неће доживети свој 11. рођендан&quot;, рекао ми је лекар. Била сам сломљена. Убрзо након тога, Ешлије престала да расте. Неколико година касније, почела је да има и до 18 епилептичних напада дневно. Гледати њено мало тело како се грчи било је страшно и ужасно. Упркос свему, Ешлије сијала. И даље се смешкала и кикотала, чак и у сну.- На крају смо пронашли лек који је успео да јој углавном контролише нападе, што је била огромна олакшица. Али брига о њој била је и даље посао који је трајао 24 сата дневно. То је био напоран и усамљен живот.Фото: Фејсбук принтскрин/Ashley&#39;s Law- Године 2015. стигла ми је порука на Фејсбуку од Брајана Кенета Урбана, бившег школског друга. Изненадила сам се јер се у школи баш и нисмо слагали. Ипак, уверавао ме је да се променио. Када ме позвао на кафу пристала сам. Видео је моје објаве о Ешлии рекао ми је да се диви томе како се бринем о њој.&quot;Невероватно је то што радиш за њу&quot;, рекао ми је.- Почели смо да се забављамо и први пут сам се осетила вољено и подржано. Помагао ми је да водим Ешлина прегледе, чак је и финансијски помагао у њеном лечењу. На крају смо се венчали.- Брајан ми је био ослонац када су се Ешлини напади опет појачали. Тада је имала већ 30 година &ndash; далеко је надживела прогнозу &ndash; али бринула сам се као првог дана. Одвела сам је код неуролога, а докторка је предложила да покушамо да снимимо напад како би боље разумела шта се дешава. Заједно са Брајаном, поставила сам две сигурносне камере изнад Ешлиног кревета. Неколико недеља сам редовно прегледала снимке, чекајући да забележим неки напад.Ужасан снимак- Једног дана одвела сам маму у позориште поводом њеног рођендана, а Брајан је пристао да остане с Ешли. Следећег јутра, после шетње, направила сам себи чај и села да проверим снимке с претходне ноћи. Отворила сам апликацију и почела да премотавам уназад. А онда сам угледала нешто што ми је следило крв у жилама. Замало сам пала на колена.На снимку Брајан је сексуално злостављао Ешлин у њеном кревету. Моје јадно, беспомоћно дете, стајало је склупчано пред човеком који је тврдио да нас воли и брине о нама. Моја ћерка била је величине осмогодишњакиње и са менталним капацитетом детета. Сузе су ми лиле низ образе. Почела сам да хипервентилирам.- У том тренутку, чула сам Брајанове кораке на степеницама. Укопала сам се. Хтела сам да зграбим Ешлии побегнем, али била сам престрављена и нисам могла да мислим јасно. Живели смо са чудовиштем. Како то нисам знала? Колико пута се ово већ догодило? Глава ми је била у хаосу. Брајан је ушао у кухињу и погледао ме упитно. Било је јасно да сам узнемирена.&quot;Шта није у реду?&quot;, упитао је забринуто.- Сложила сам неку изговор да морам до гараже, а онда сам позвала локалну полицијску станицу. Бојала сам се Брајана, па сам се договорила да се са полицијом састанем на паркингу хотела недалеко од нашег стана. Када су стигли, показала сам им снимак. Нису могли да верују.&quot;За 20 година рада, ово је најгоре што сам икада видео&quot;, рекао је један полицајац кроз сузе.Фото: Фејсбук принтскрин/Ashley&#39;s Law- Вратили смо се кући, где су одмах ухапсили Брајана. Док су га изводили, покушао је нешто да ми каже.&quot;Не гледај је. Не говори јој ништа&quot;, викнуо је полицајац.- Даље све памтим кроз маглу. Ешлису морали да прегледају у болници. Полицајци који су морали да погледају цео снимак, што ја нисам могла рекли су ми да је Брајан виђен како петља око камера. Очигледно је мислио да их је искључио, па је зато и покушао да изведе напад без да ико сазна.&quot;Ешлин закон&quot;- У јануару 2024. године, Брајан је признао два случаја силовања и три случаја принудног сексуалног злостављања. Тужилац ми је рекао да, упркос њеном инвалидитету, Ешлиправно важи за одраслу жену, па не постоји обавезна минимална казна. Брајан је осуђен на пет година до доживотне казне за силовање, и по једну до 15 година за свако злостављање.- Обратила сам се локалном адвокату. Помогао ми је да саставим предлог новог закона, којим би се увеле обавезне затворске казне за злостављање особа са инвалидитетом или других посебно рањивих група.У марту ове године, гувернер Јуте је потписао &bdquo;Ешлин закон&rdquo; у част моје ћерке. Према овом закону, предатори који злостављају децу или одрасле особе са инвалидитетом суочавају се са минималном казном од десет година до доживотног затвора.- Нажалост, баш у то време, Ешлије преминула у сну. Била сам сломљена, са осећајем да нисам успела да је заштитим од зла. Само се надам да је сада, коначно, на миру.БОНУС ВИДЕО:

СТАВИЛА КАМЕРА У ЋЕРКИНУ СОБУ: Кад је муж ушао, уследио УЖАС

Ваш коментар

Нема коментара