СКРАТИО РАТ: Разбио немачке кодове, спасио милионе живота

Алан Тјурингбио је британски математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модернограчунарства&mdash; направио је концепталгоритамакоји се данас користи у свету, и рачунања помоћуТјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзијуЧерч-Тјурингове тезе&ndash; сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.СвојимТјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицалавештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио уНационалној физичкој лабораторији, а 1947. године је прешао уУниверзитет у Манчестеруда ради, углавном на софтверу, наманчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.ТокомДругог светског рата, Тјуринг је радио уБлечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шефХут-а 8 (Kолибе 8), одељења задуженог за немачку морнарицу.Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке&bdquo;Енигме&ldquo;, машине зашифровањерадио-телеграфских порука, која је употребљавана за времеДругог светског ратаод странеВермахта.Фото: Јавно власништвоГодине 1952, Тјуринг је осуђен за дело &bdquo;велике непристојности&rdquo; пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат нахормонску терапију, а две године касније је пронађен мртав након што је појео јабуку напуњенуцијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.ОбразовањеКао веома млад је показивао много више него што се очекује од детета његових година, а постоји и прича се да је научио да чита за три недеље, а и као јако млад је показивао интересовање за бројеве. Тјурингова наклоњеност математици и хемији му није донела поштовање професора у Шерборну, пошто се код њих учење заснивало на општем образовању. Време проведено у Шеброну и у пратећем интернату у великој мери ће обликовати његова будућа лична и професионална интересовања и домете. У школи се неговало класично образовање, али ипак већина наставника и други ученици су му се дивили због талента за природне науке и храбрили су га да настави у том смеру.Већи део 1937. и 1938. године је провео наУниверзитету Принстон, где је 1938. и добио диплому. Вратио се 1939. године у Кембриџ, где је код познатог аустријско-британскогфилозофаЛудвигаВитгенштајнапохађао часове о фундаменталној математици.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXДруги светски рат и разбијање нацистичких кодоваУ току Другог светског рата, Тјуринг је био најзаслужнији за разбијање немачких шифара, радећи у Блечли парку. Радио је на разбијању&bdquo;Енигме&ldquo;и Лоренца СЗ40/42, и једно време је био шеф одељењаХут 8.Од 1938. године Тјуринг је радио у Британској организацији за разбијање шифара (GCCS). Радио је на проблему немачке машине, &bdquo;Енигма&ldquo;. Дана 4. септембра 1939. године, дан пошто је Енглеска објавила рат Немачкој, Тјуринг је прешао у Блечли парк, штаб GCCS-а за време Другог светског рата.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXДана 19. фебруара 1946. године је презентовао је дизајн првог рачунара у Британији &ndash; Automatic Computing Engine. Иако га је дизајнирао, ACE је извршио први програм тек 10. маја 1950. године, и то у Тјуринговом одсуству, јер је он тада био у Кембриџу. Године 1949, је постао директор рачунарске лабораторије, Манчестерског Универзитета, и радио је на софтверу једног од првих правих рачунара, Манчестерском Марку I. Радио је и на проблему вештачке интелигенције, и представио је експеримент познат као Тјурингов тест.Године 1948, је писао шаховски програм за рачунар који још увек није постојао, тако да је 1952. године сам симулирао програм, који је једном победио и једном изгубио меч.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXЕнигмаУпоредо са оружаним сукобима на земљи и небу који су почели 1. септембра 1939. године нападом Немачке на Пољску, ван очију јавности води се једнако важан, тихи рат.Годинама уназад, пољска обавештајна служба заједно са француским и британским обавештајцима зна за&bdquo;Енигму&ldquo;, машину зашифровањепорука која ће задавати муке савезницима.Енглескавлада одмах по избијању рата окупља тим обавештајаца и криптоаналитичара у Владиној школи за кодове и шифре у Блечли парку у околини Лондона. Тајни пројекатУлтрапредводи Алан Тјуринг.За само неколико недеља, Тјуринг, уз помоћ колеге математичараГордона Велчмана, успева да конструише електромеханички криптоаналитички уређај, такозвану Бомбу за разбијање шифри &bdquo;Енигме&ldquo;.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXФизичко срце &bdquo;Енигме&ldquo; били суроторикоји су се окретали различитим брзинама, а сваки од њих је могао да се нађе у 26 различитих положаја.У случају најједноставније &bdquo;Енигме&ldquo;, постојала су три ротора, те је стања у којима су ротори могли да се нађу заједно било 263 =17576.Поморске &bdquo;Енигме&ldquo; имале су и до осам ротора. За тумачење поруке послате једном &bdquo;Енигмом&ldquo;, оператер са друге стране је морао да има истоветну машину и да зна почетну поставку машине, коју су Немци мењали на сваких месец дана. Ситуацију је компликовало што се са сваким притиском дугмета тастатуре код мењао, тако да неко слово &ndash; на пример а &ndash; у првом притиску даје једно слово, а у другом неко друго слово: дакле, два слова &bdquo;а&ldquo; у једној речи неће бити замењена истим словом.Промена кода након притиска слова се остваривала тиме што се мењала позиција ротора.Војне &bdquo;Енигме&ldquo; су имале и прекидачку таблу на којој су се слова упаривала, тако да су слова у паровима мењала место приликом кодирања &ndash; на пример, &bdquo;а&ldquo; би заменило место са &bdquo;м&ldquo; &ndash; што је додатно компликовало ситуацију.&bdquo;Енигма&ldquo; је имала слабе тачке. Једна је била то што дато слово никад није било кодирано истим тим словом &ndash; на пример, ако бисмо притисли &bdquo;а&ldquo; на тастатури, никада не бисмо као његову шифровану замену добили &bdquo;а&ldquo;. Други извор рањивости било је то што су се неке фразе понављале &ndash; најчешће оне које су се тицале метеоролошких околности. Конкретније, Немци су свако јутро слали метеоролошки извештај.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXБомба - инсерт из филма Игра опонашањаТјуринг је свој дизајн Бомбе базирао на логичкој контрадикцији &ndash; тражено стање, односно поставка за кодирање није могло да резултира тиме да се једно слово мења тим истим словом. Дакле, Бомба је трагала за тачним поставкама односно кодом, и одбацивала оне поставке које су давале исто слово за дато слово.Већина могућих поставки је била контрадикторна, те су их одбацивали, па је остајало само неколико које је имало смисла детаљно проверити.Тјуринг је успео, 1941. године, захваљујући средствима за која је апеловао директноЧерчилу, да направи Бомбу за компликовану поморску &bdquo;Енигму&ldquo;.Нешто касније, 1942, Тјуринг развија технику духовито названу турингизмус, која ће бити основа за конструисањеКолоса, првог дигиталног програмабилнограчунара, намењеног разбијању нацистичкихЛоренцових шифри. Бомба и Колос су немачким снагама задале ударац који је језичак победе неповратно померио на страну савезника.Стручњаци верују да је Тјуринг, као и бројни други разбијачи шифри у Блечли парку, можда скратио рат за чак две године, а самим тим и сачувао више милиона живота.Фото: Јутјуб принтскрин/IMITEXЖивот после Другог светског ратаТјуринг је биохомосексуалац, када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолдом Марејом, и био је подвргнут терапији примања естроген инјекција, што је трајало годину дана. То је, у ствари, значило и престанак његовог рада. Године 1954. умро је од тровањацијанидом, јер је појео јабуку у коју је био убризган цијанид. Његова смрт је проглашена самоубиством.Осуда за &bdquo;тешко недолично понашање&rdquo; је повучена и њега је, 24. децембра 2013. године, постхумно помиловала краљицаЕлизабета II. Алан Тјуринг је тек четврта особа од 1945. године, која је уУједињеномКраљевствудобила краљевско помиловање.Године 1941. Тјуринг ће запроситиЏоун Кларккоја је била део криптографске екипе у Блечли Кларку. Џоан ће пристати, али Тјуринг ће јој убрзо признати својухомосексуалну оријентацијуи рећи да ипак не може да допусти да се венчају.Кларкова, по сопственим речима, није била изненађена тим признањем и остаће његов близак пријатељ све до Тјурингове смртиОд 1966. године Асоцијација за рачунарствододељујеТјурингову наградуза рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака са Нобеловом наградом. У Манчестеру, у граду у којем је радио до краја свог живота, се одржавају разне почасти у име Тјуринга. Једна од улица у Манчестеру је 1994. године названа по Тјурингу (Alan Turing Way).Фото: Јавно власништвоСтатуа Тјурингу је откривена у Манчестеру 23. јуна 2001. године у Саквил парку, између Манчестерског универзитета и улице Канал.Одлучено је да се његов лик нађе на новчаници од 50 фунти од 2021. године.Неколико филмова је инспирисано животом и делом Алана Тјурнинга, а најпознатији је Игра опонашања(Тhe Imitation Game) саБенедиктомКамбербачом у улози Тјурнинга. Поред њега у филму играју и остала велика имена британске кинематографије - Кира Најтли која тумачи ликЏоун Кларк,Марк Стронг, Чарлс Данс, и многи други.Иначе, почетком априла 2025. у 102. години живота преминула је Шарлот Бети Веб,једна од последњих живих разбијачица кодова која је радила у славном Блечли Парку. Овако је она говорила о Тјурнингу:- Не сећам се да сам лично упознала Алана Тјуринга, који је славно разбио шифру &bdquo;Енигме&ldquo;, али га се сећам као сиромаха који је имао астму и возио се бициклом на посао са гас маском на глави &ndash; открила је она у једном интервјуу.- Никада нисам схватила до краја колико је мој рад био битан, све док нисам чула приче о његовој важности -рекла је Бети о свом тајном задатку у Блечли Парку.Фото: ПрофимедиаСредином 1970-их са неких докумената у Блечли парку скинута је тајност, али Бети није говорила о свом искуству све до 1990-их када је позвана да одржи говоре.- Одједном сам схватила да сам слободна и да више не морам да бринем. Али никада нисам могла да кажем родитељима, јер су умрли пре 1975. године, а мој муж није био посебно заинтересован -рекла је једном приликом Бети која је постала својеврсни амбасадор Блечли парка и одржала више од 200 позваних говора током тридесет година, а своја сећања објавила у књизи &bdquo;Нема више тајни&ldquo;.Betty Webb MBEIt is with great sadness that today, the Bletchley Park Trust has learnt that Charlotte (Betty) Webb MBE has passed away at the age of 101. Her contributions to Bletchley Park, during World War Two and to ensuring its legacy today, will never be forgotten.&hellip; pic.twitter.com/Ybh6uTDUZH&mdash; Bletchley Park (@bletchleypark) April 1, 2025Свој 100. рођендан прославила је у БлечлиПарку, где је организован специјалан догађај, а пред крај живота била је позвана на крунисање краља Чарлс III.БОНУС ВИДЕО:

СКРАТИО РАТ: Разбио немачке кодове, спасио милионе живота

Ваш коментар

Нема коментара