Како је настала изрека "да куцнем у дрво"?

Сигурно сте барем једном у животу куцнули у дрво, били сујеверни или не, и уз то рекли &quot;да не чује зло&quot; или &quot;да куцнем у дрво&quot;. Овај израз се користи вековима, а ово је порекло веровања да куцање у дрво &quot;тера&quot; зло!У многим културама широм света, не само у нашој, куца се у дрво како би се &quot;отерала&quot; несрећа и пожелела добродошлица &quot;богатству&quot; или срећи. У модерно доба верује се да ако куцнете о дрво када кажете да имате среће, нећете је изгубити и ефикасно се штитите од тога да вам срећа пропадне. Израз се најчешће користи за ствари које су нам у животу важне, па их &quot;појачавамо&quot; дозом сујеверја. Неки куцају пред велики животни догађај, а неки куцају након што су другима рекли лепу вест о себи.&quot;Куцање&quot; има непознато порекло, али је део народног језика, на пример у Великој Британији потиче још из 19. века. Често се традиција повезује с древним поганским културама, које су веровале да духови живе у дрвећу. Сматрало се да куцање у дрво позива духове за заштиту или тера оне зле.Код хришћана се овај феномен повезује са Христовим распећем, односно дрво о које куцају повезују са дрветом на ком је Он био разапет, други верују да традиција можда потиче од дечије игре, Било како било, сујеверје не &quot;тера&quot; несрећу, али има необичан ефекат на нас.Студије су показале да куцање у дрво има психолошки ефекат, може да умањи наше страхове и стрепњу од негативних последица. Слично је утврђено и за људе који носе амајлије, и заиста се осећају као да су заштићени.БОНУС ВИДЕО:

Како је настала изрека "да куцнем у дрво"?

Ваш коментар

Нема коментара