Kako je nastala izreka "da kucnem u drvo"?

Sigurno ste barem jednom u životu kucnuli u drvo, bili sujeverni ili ne, i uz to rekli &quot;da ne čuje zlo&quot; ili &quot;da kucnem u drvo&quot;. Ovaj izraz se koristi vekovima, a ovo je poreklo verovanja da kucanje u drvo &quot;tera&quot; zlo!U mnogim kulturama širom sveta, ne samo u našoj, kuca se u drvo kako bi se &quot;oterala&quot; nesreća i poželela dobrodošlica &quot;bogatstvu&quot; ili sreći. U moderno doba veruje se da ako kucnete o drvo kada kažete da imate sreće, nećete je izgubiti i efikasno se štitite od toga da vam sreća propadne. Izraz se najčešće koristi za stvari koje su nam u životu važne, pa ih &quot;pojačavamo&quot; dozom sujeverja. Neki kucaju pred veliki životni događaj, a neki kucaju nakon što su drugima rekli lepu vest o sebi.&quot;Kucanje&quot; ima nepoznato poreklo, ali je deo narodnog jezika, na primer u Velikoj Britaniji potiče još iz 19. veka. Često se tradicija povezuje s drevnim poganskim kulturama, koje su verovale da duhovi žive u drveću. Smatralo se da kucanje u drvo poziva duhove za zaštitu ili tera one zle.Kod hrišćana se ovaj fenomen povezuje sa Hristovim raspećem, odnosno drvo o koje kucaju povezuju sa drvetom na kom je On bio razapet, drugi veruju da tradicija možda potiče od dečije igre, Bilo kako bilo, sujeverje ne &quot;tera&quot; nesreću, ali ima neobičan efekat na nas.Studije su pokazale da kucanje u drvo ima psihološki efekat, može da umanji naše strahove i strepnju od negativnih posledica. Slično je utvrđeno i za ljude koji nose amajlije, i zaista se osećaju kao da su zaštićeni.BONUS VIDEO:

Kako je nastala izreka "da kucnem u drvo"?

Ваш коментар

Нема коментара