СЛАВИМО ВИДОВДАН: Најсветији дан нашег народа-ово су обичаји

Обележавање Видовдана је започело у 19. веку,у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке погинуле у Косовском боју, на овај дан 1389. године.Иако је 28. јун историјски значајан датум за Србе, Видовдан се везује и за светог Вида, свевидеће божанство. Зато су многи обичаји везани за очи и вид.Фото: спц.рсОбичаји и веровањаУ различитим крајевима Србије обичаји су различити. Суштина готово сваког је гатање, и &bdquo;гледање&ldquo; у будућност.Најраспрострањеније је веровање да ће неудате девојке, ако вече пред Видовдан испод јастука ставе видову траву (видовчица, видовац, видовача, очаница), мало соли и парче хлеба, сањати будућег младожењу.На сам Видовдан не сме се обрађивати земља нити радити у винограду. На Видовдан не би требало да се раде кућни послови али је зато пожељно да се нешто ново започне, треба започети ручне радове. Некада су то били хеклање, плерење, вез.У Шумадији је обичај да се износе ствари из куће да се проветре од мољаца. Током дана не би тербало певати и играти, већ се сећати преминулих предака.Народна легенда каже да ако се пробудите пре зоре, погледате ка сунцу и кажете: &bdquo;О Видо, о Видовдане, дај ми вид док сам жив!&ldquo;,онда ћете од тог момента до краја живота у свему видети успех.Фото: ВикипедијаЗначајан датум за СрбеУ историји Срба Видовдан се необичном стицајем околности испоставио као важан датум у више наврата. Тако је управо на Видовдан 1914. године, у Сарајеву, национални револуционар Гаврило Принцип извршио је атентат на Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске.Властима у Бечу, вероватно и због притиска из Берлина, трагедија у Сарајеву послужила је као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започет Први светски рат. Из тог рата, 1918. године, истина уз стравична страдања и неизмерне жртве, Краљевина Србија изашла као победница.У складу с прокламованим ратним циљевима још децембра 1914. године, Нишком декларацијом, циљ Србије био је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. По тада преовлађујућем уверењу, образовање заједничке државе те 1918, било је остварење давнашњих националних циљева окупљања под једним државним кровом како свих територија које су били историјски и етнички српске, тако и других југословенских земаља.Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата, потписан је управо на Видовдан 1919. године. Две године потом, 1921, Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је на Видовдан први Устав заједничке дрзаве отуда називан Видовдански. Раније, у 19. веку, споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција, потписан је на Видовдан 1881. године.Пошто је Русија марта 1878, наметнула такозвани Санстефански мир сасвим насупрот интересима Србије, измишљајући однекуд Велику Бугарску на српским етничким просторима, Милан Обреновић, кнез потом краљ Србије, тешко разочаран, склопио је споразум са Бечом. Претходно, на Берлинском конгресу, велике силе обориле су самовољу Русије.Фото: Д. МиловановићНе само да је Србији тада призната потпуна сувереност, него је добила и територијално проширење, у виду Ниша, Пирота, Лесковца, Врања, Топлице. Иако непопуларан, Споразум из 1881, донео је Србији деценије мира, стабилности и економског успона.У новијој историји, Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, појавила се управо на Видовдан 1948. Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх југословенске партије. Јавност тадашње Југославије упозната је с њеном садржином два дана доцније.С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централног градском тргу.Сваке године, о Видовдану, присећамо се Светог кнеза Лазара, косовских мученика, као и свих других који су се жртвовали за веру и отаџбину.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

СЛАВИМО ВИДОВДАН: Најсветији дан нашег народа-ово су обичаји

Ваш коментар

Нема коментара