HEROJ BEOGRADA: Zbog njega i danas u podne zvone sve crkve

Ipak, kada jedan vojskovođa još za života postane legenda i uđe u predanja i istorijske udžbenike čak tri naroda, onda to ime vredi da se pominje i vekovima nakon njegove smrti. Takva je slava JanošaHunjadija...Branitelj hrišćanstvaUgarski plemić, za koga deo istoričara danas tvrdi da je bio srpskog porekla, živeo je početkom XV veka, u vreme kada je Osmanska sila izgledala tako jaka i nezaustavljiva kao da će svojom senkom prekriti celu Evropu i kao da joj niko ne može stati na put.Upravo borbi protiv ovog neprijatelja Janoš Hunjadi, u Srbiji još poznat i kao Sibinjanin Janko, posvetio je čitav svoj život.Počeo je u službi despota Stefana Lazarevića, a karijeru je nastavio kod ugarskog kralja Žigmunda boreći se u husitskim ratovima, kao i u pohodu za oslobođenje Smedereva.Tokom godina, osmanske osvajače je proterivao iz Erdelja, Vlaške, a stigao je i sve do Kosova predvodeći trupe u čuvenom (iako po hrišćane katastrofalnom) &ldquo;drugom Boju na Kosovu&rdquo;.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoJunaštvo mu je donelo slavu i mnoge titule. Još 1438. nemački kralj Albreht II postavio ga je za bana Severina, a nakon toga časti (i obaveze) samo su se gomilale &ndash; bio je kapetan Beograda, vojvoda Edrelja, namesnik kraljevine Ugarske, grof Besterce, generalni kapetan kraljevstva Mađarske...U pobedama skroman, u porazima oštrouman, i kada je gubio uvek se, iznova i iznova, vraćao, a narod je pričao da se Janko, kao nijedan drugi vlastelin, ne bori samo za sebe i svoje teritorije, već za čitav hrićanski narod.Ipak, nijedan boj nije tako odredio život (i smrt) Sibinjanin Janka kao opsada Beograda 1456. godine...Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoOdbraniti BeogradSredinom XV veka na presto Turske dolazi Mehmed II, kasnije nazvan Osvajač. Već 1453. on osvaja Carigrad, centar istočnog hrišćanstva i nakon toga njegova preokupacija ponovo postaje Balkan i, naročito &ndash; Beograd, najznačajnije ugarsko uporište na Dunavu i grad koji se pokazao kao &ldquo;pretvrd orah&rdquo; za njegovog oca Murata II1440. godine.Poučen ovim iskustvom i upoznat sa ugledom koji je Hunjadi uživeo čak i među osmanskim četama, Mehmed II je za pohod na Beograd spremio ogromnu vojsku pojačavajući je i rečnom flotom. Nema pouzdanih podataka o broju ove armije, ali istoričari uglavnom navode cifru od najviše 100 hiljada vojnika i do 200 brodova.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoHrišćana je bilo daleko manje. Kažu, sve ukupno najviše 50 hiljada boraca i to skupljenih &ldquo;s koca i konopca&ldquo;. Većina hrišćanskih vladara Evrope rešila je da ignoriše sukob, a čak i u samoj Ugarskoj razjedinjeno plemstvo nije moglo da se dogovori oko odbrane. Janjoš Hunjadi u Beograd je došao skoro sam, sa vojskom koju je spremio o svom trošku, a deo odreda dao je i srpski despot Đurađ Branković koji je stolovao u Smederevu.Najviše je ipak bilo krstaša. Krstaški rat protiv Osmanlija, objavljen u februaru 1456. okupio je ogroman broj vernika iz cele Evrope, najviše iz Ugarske, ali i iz Austrije, Poljske, Nemačke, Češke... Predvodio ih je franjevac Jovan Kapistran.Problem? Većinu su činili siromašni seljaci, bez bilo kakvog ratnog iskustva, a često i nenaoružani. Ipak, svi oni, došli su da brane Beograd, ubeđeni da se tu odlučuje sudbina celog hrišćanskog sveta.Opsada Beograda trajala je od 4. do 22. jula 1456. godine. Plan Turaka da zauzmu grad sa Dunava Hunjadi je osujetio 14. jula kada su mađarski brodovi odneli veliku pobedu na reci potpuno rasturivši tursku flotu.U narednim danima bitke su se nastavile na bedemima i ulicama Beograda. Grad se branio, ali uz ogromne gubitke. Kažu da se u bitku uključilo i sveštenstvo, a iako slabije naoružani i neobučeni hrišćani su uspevali da savladaju čak i janičare, najelitiji red turske vojske.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoU jednoj akciji u kojoj su krstaši izašli izvan zidina Beograda ranjen je i sam Mehmed II nakon što se upustio u bitku. Nedugo nakon ovoga, iako je Hunjadijeva i krstaška vojska bila sabijena u grad, sultan je naredio povlačenje vojske. Isto kao i njegov otac pre njega, želju da osvoji Beograd skupo je platio.Za kim zvona zvone?Vest o pobedi hrišćana kod Beograda kao požar se proširila Evropom. Hunjadi i Kapistran pisali su evropskim vladarima i papi, koji je pisma razaslao na sve strane sveta. Navodno, vest je stigla čak i do ušiju etiopskih vladara i predstavlja najbolje zabeležen događaj u srednjovekovnoj istoriji Beograda.Iako zvuči neverovatno, odjeci ovog Hunjadijevog podviga čuju se danas! Naime, tokom opsade Beograda papa Kalist III izdao je naredbu da zvona na svim crkvama zvone tačno u podne kako bi se vernici molili za branioce Beograda. Širom Evrope, međutim, vest o pobedi stigla je pre ove naredbe iz Vatikana, pa su u nekim gradovima zvona počela da se oglašavaju u podne u čast hrišćanske pobede.Foto: ProfimediaKako papa ovu naredbu nikada nije povukao, u tome leži srž priče po kojoj se sve katoličke crkve u podne i danas oglašavaju u čast Hunjadijevog trijumfa.Poslednja pobedaIpak, taj trijumf imao je cenu. Vrlo brzo nakon pobede među Hunjadijevom vojskom proširila se kuga. Mudri vojskovođa nju nije mogao da pobedi. Umro je svega tri nedelje kasnije, 11. avgusta 1456. godine u Zemunu gde i danas postoji spomenik podignut njemu u čast.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoBorac čija sposobnost, lukavost i odvažnost su za dugi niz godina sačuvali granicu Zapadne Evrope na Dunavu od Turaka, ožaljen je širom starog kontinenta. Kalistu IIIdanas se pripisuju reči koje najbolje opisuju ono što je za sve borce protiv Turaka značio Janoš Hunjadi &ndash; čuvši za njegovu smrt papa je izjavio: &ldquo;Jedna od svetlosti hrišćanstva se ugasila&rdquo;.(Istorijski zabavnik)BONUS VIDEO:

HEROJ BEOGRADA: Zbog njega i danas u podne zvone sve crkve

Ваш коментар

Нема коментара