Српском језику споредна улога

И данас је статус ћирилице незадовољавајућ. Иако постоје одређени помаци, она је и даље потиснута у институцијама, медијима и образовању. Црна Гора је историјски ћирилична земља. Ћириличним писмом се на овим просторима пише од времена Свете браће Ћирила и Методија. Све највредније што имамо написано је ћирилицом. То је опште место када говоримо о идентитету Црне Горе. Прва штапарија на словенском југу - прва српска штампарија, Ободска, односно Црнојевића штампарија, штампала је књиге искључиво на ћирилици. И у Књажевини и Краљевини Црној Гори ћирилица је била једино писмо на коме је вођена сва администрација и јавна кореспонденција, а о стваралаштву да и не говоримо.Ово у разговору за &quot;Новости&quot; каже потпредседник Владе Црне Горе за образовање, науку и односе са верским заједницама др Будимир Алексић (Нова српска демократија), који подсећа да српски језик у Црној Гори доживљава системско потискивање.Иако постоје помаци, ово писмо и даље је потиснуто у институцијама, медијима и образовањуОвај процес, наставља наш саговорник, погађа већинску популацију која се тим језиком служи, што представља реткост у савременим демократским друштвима.Фото: Влада Црне ГОре- Српски језик, као језик највећег броја грађана, не може и не би смео бити сведен на споредну улогу. Решење за ово осетљиво питање не лежи у наметању, већ у искреном, стручном и инклузивном друштвеном дијалогу. Само такав приступ може довести до стабилног суживота и истинског националног помирења. Важно је нагласити и да борба за равноправност српског језика није почела у блиској прошлости, већ траје од момента када је он потиснут уставним решењем које не одражава стварно језичко стање, како је показано у два најновија пописа становништва. Поштовање демократских принципа, укључујући и уважавање воље већине, нужно је за изградњу праведног и стабилног друштва. Наставак политике искључивања и негирања не може бити темељ за будућност у којој ће нове генерације одрастати у духу поштовања и сарадње.Алексић: &quot;Ћириличним писмом се на овим просторима пише од времена Свете браће Ћирила и Методија&quot;Колико данас званична политика брине о положају ћирилице у Црној Гори? Свакако су видљиви помаци, али шта још треба урадити на афирмацији тог писма?- Статус ћирилице у образовном систему, културним институцијама, медијској сфери, државној администрацији и другим областима, апсолутно је незадовољавајући, што је недопустиво у држави која је, као што смо констатовали, настала на ћирилици. Нема никакве сумње да је потпуно природно, логично и неопходно ћирилицу суштински изједначити са латиницом. Нико не тражи ништа више! Маргинализација ћирилице догађа се на свим нивоима. Прича о изједначавању оба писма за сада је само декларативна, не и суштинска. Предстоји велики посао на свим нивоима да до тога дође, односно да се испоштује уставна норма (члан 13) која експлицитно гласи: &quot;Ћирилично и латинично писмо су равноправни&quot;, а која је у најдословнијем смислу - мртво слово на папиру!Исправљање неправде је почелоОчекујете ли уставне промене и да српски језик коначно постане службени у Црној Гори, а не као до сада - у службеној употреби?- Лично ћу учинити све што је у мојој моћи да до тога дође. Предузимамо низ конкретних мера на том плану и надамо се да ће се неправда коначно исправити на корист већине грађана Црне Горе. Међутим, подсетићу вас на речи председника Скупштине Црне Горе, Андрије Мандића, који је недавно изјавио да је реч о процесу који траје и који се не може преко ноћи завршити, те да смо у фази отпочињања једног широког друштвеног дијалога у Црној Гори по многим питањима, па и по том.Бројне установе, поготово образовне, и даље у својим називима користе латиницу. Имена највећег броја медија, улица, булевара, фирми и даље су &quot;под латиницом&quot;.- Добро сте приметили. Управо то што наводите јесте најбољи доказ да је Уставом равноправност ћирилице и латинице загарантована, али да ми ту равнотежу не видимо у пракси. Како сада ствари стоје, плашим се да без додатних адекватних законских решења и спровођења у право, постоји оправдан ризик да ћирилица постане ретка и доведена до капије нестанка у Црној Гори. Не бих рекао да је боље стање ни у региону. Иницијативе и притисци јавности и институција указују на могући преокрет, али је потребан континуитет и законско јачање те позиције.Фото: Тошо БорковићКолико Министарство просвете чини да се исправи ова неправда?- Веома мало. Нисам задовољан на који начин Министарство просвете, науке и иновација третира ову проблематику. Не видим да има слуха за њу у овом тренутку. Везујући у пракси латиницу са црногорским, а ћирилицу за српски језик, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су Србе и говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици. Нема аутора који се држи српског језичког идентитета, а да своје дело штампа латинициом, као и обратно. Тврдња да је латиница у пракси везана искључиво за &quot;црногорски&quot;, а ћирилица за српски језик, одражава једну реалну појаву у културној и политичкој сфери Црне Горе, али та појава није лингвистички или правно утемељена, већ је резултат политичких и идентитетских подела у друштву. Историјски гледано, српски језик се користио и на латиници и на ћирилици, као што су то радили и велики српски писци попут Ива Андрића, Бранка Ћопића или Меше Селимовића и Скендера Куленовића, који су штампали дела на оба писма. Међутим, у условима јаких политичких тензија и потраге за посебним идентитетом, писма су симболички обојена: ћирилица као симбол српства, а латиница као обележје новог црногорског идентитета. То није лингвистичка нужност, већ резултат културно-политичког позиционирања. Стога, није питање да ли неко &quot;сме&quot; да објави дело на латиници ако пише српским језиком, већ је ствар избора, тренутне друштвене климе и симболичке поруке.Пројекат промене идентитетаПотискивање ћириличног писма из државних институција и јавне свести, а данас је то готово свима кристално јасно, део је пројекта промене идентитета Црне Горе, који је проводио бивши дискриминаторски режим црногорских сепаратиста - уверен је Алексић. - Уставна је обавеза изједначити ћирилицу и латиницу. То ће истовремено бити и повратак историјској, црнојевићкој и петровићевској Црној Гори, и значиће обнову њеног духа и традиције. Верујем да је овај прогон ћирилице само тренутна, пролазна фаза оних који би да се одрекну Његоша, Марка Миљанова и Љубише, а самим тим и суштинске Црне Горе и њеног чистог лица. Ни једно насиље не може да се одржи, ни један насилан концепт не може дати разултате, па ни овај.У здравом друштву, поручује Алексић, оба писма би се користила слободно и без страха од политичке или културне интерпретације:- Али, у друштву неслободе, дискринимације и свакојаких притисака на протагонисте српског језичког идентитета (а такво друштво смо имали до 30. августа 2020) имали смо ситуацију у којој су, као што сте сасвим прецизно казали, утеривачи новоцрногорског идентитета били принудили српске ствараоце у свим областима да своја дела штампају искључиво ћирилицом, како их нико не би могао идентификовати са латинашима - припадницима црногорског идеолошког пројекта који су направили радикалан отклон од ћирилице и целокупног културног и духовног наслеђа Црне Горе насталог на том писму.Велиша КАДИЋ

Српском језику споредна улога

Ваш коментар

Нема коментара