ПРВИ ПОПИС У СРБИЈИ У 19. ВЕКУ: Београд НИЈЕ био најбројнији

Подаци који се могу наћи у публикацији &quot;Пописи становништва у Кнежевини Србији 1815-1882&quot; нам пружају занимљиву демографску слику становништва у периоду након Другог српског устанка и динамику која описује промене које су се дешавале у датом периоду.Кнежевина Србија је настала као директна последица борбе за независност потлаченог српског народа над Турцима, и постојала је све до 1882. године када је проглашена Краљевином Србијом. Ипак, део Османског царства формално остаје све до 1878. године, када после Берлинског конгреса добија независност.Наведени период су обележиле и смене две династије, Карађорђевића и Обреновића. Међутим, ово није спречило напредак у економији, култури и уметности, али како ће се испоставити и демографским растом.Током своје прве владавине кнез Милош Обреновић је наредио попис 1815. године, када је захтевао да се попишу сви ожењени мушкарци који требају да плаћају порез, као и дечаци старији од седам година за плаћање харача, како пише Данас.Мало детаљније податаке пружа попис из 1818. године, на основу ког се зна да је 12 нахија било сачињено од 1.395 насеља у којима се налазлило 51.344 домова са 115.000 глава које су дуговале харач.Фото: Архива НовостиНакон стицања самосталности Србије унутар Османског царства и укидања феудализма, стручњаци сугеришу да долази до пописивања људства 1834. године. Тада су пописане све породице, а доступне су и информације да ли поседују куће. Свако мушко лице је унето у спискове, а од потребних информација су наведене године старости, брачно стање и сродство, док су занимљања подељена у шест група.Бројке указују да је најбројнији становништвом био Пожаревачки округ са 73.239 људи, док су Ваљевски, Ужички, Крагујевачки и Шабачки округ имали приближано исто становника око 50.000. Више од 40.000 су имали Крајински, Јагодински и Чачански округ.Интересантан податак је да Београдски округ броји 38.057 становника, али да је сама варош имала 7.033 људи што је и даље било довољно да понесе титулу најмногољудније у тадашњој Србији. Такође, њиме је обухваћено и женско становништво, јоше једна од занимљивости је да је ово једини попис који је скупљао податке о томе ко је способан за војску, а ко није.Фото: Архива НовостиСледећи попис је наредио кнез Михајло 1841. године али се сматра непотпуним, јер није обухватао Београд. Ипак, иако непотпун уочљиве су значајне промене у демографском саставу, јер је званичан број становника 1841. године износио 828.895. За нешто мање од деценије број становника у Пожаревачком округу је порастао на 98.927.Другачији подаци се могу наћи у раду Јована Гавриловића &quot;Речнику географијско-статистичном Србије&quot;, где он наводи да је у Србији током средине 19. века живело укупно 849.286 душа. А да је највећа варош била Београд, са 18.610 становника и 2.420 кућа. Ипак, број становника је у Србији прешао милион 1859. године, када је према званичним подацима из пописа живело 1.078.281 људи, од чега 556.785 мушкараца и 521.496 жена.Када се упореде подаци наведени према попису који је спроведен први пут и оних након 40 година, долази се до закључка да се популација у Србији за тај временски период удвостручила и да је износила 1,3 милиона.(Национална географија)БОНУС ВИДЕО:

ПРВИ ПОПИС У СРБИЈИ У 19. ВЕКУ: Београд НИЈЕ био најбројнији

Ваш коментар

Топ коментари

Boris

Srbijanac

Srba