ПРЕМА ЈУНГУ: Зашто данашњи мушкарци не могу да одрасту

Марија Лујза фон Франц, швајцарскапсихолошкиња, списатељица и научна сарадница славногКарла Густава Јунга, још средином 20. века приметила је узнемирујући тренд:пуно мушкараца и жена у зрелим годинамаостали супсихички закржљалиу свом сазревању.Заузели су тела, понашања и животеодраслих, али њиховментални развоји унутрашња зрелост није ишао у корак с тим. Францова је то видела као толико хитно питање да је 1959. одржала серију предавања о феномену&quot;пуер аетернус&quot;, што на латинском значи&quot;вечно дете&quot;.И док се овај термин у митологији користио за&quot;дете бога&quot;који заувек остаје млад, Јунг је термин усвојио како би описао психолошки профил појединца који, баш попутПетра Пана, не успева да одрасте.Фото: Википедија- Пуер аетернус остаје предуго упсихологији адолесцената, то јест све оне карактеристике које су нормалне у доба од 18 или 17 година настављају да постоје и у каснијој животној доби, у већини случајева заједно сапревеликом зависношћу од мајке - рекла је Фон Франц једном приликом.Она је прогнозирала да ће проблем у надолазећим деценијама бити екстрено изражен, а њена предвиђања показала су се изузетно тачним, посебно међу мушком популацијом западног света. Сведочимо порасту броја младића који се боре на много нивоа да буду самосталне јединке, не само финансијски, већ и духовно, друштвено, академски, сексуално...Они живе са родитељима и у касним 20-им и 30-им, па некад и 40-им годинама, свесно бирајући да остану у познатим, утешним границама бриге својих родитеља, уместо да тестирају своје способности у непознатим водама. Неретко немају сврху нити пут, осим потраге за тренутним задовољством.Неки савремени стручњаци чак тврде да јепроблем вечног детета примарна неуроза модерног доба.Фото: ПрофимедиаШта је заправо довело до овог феномена?Психолози тврде да је корен проблема то штоживимо у епохи одсутног оца(он не мора заиста и физички да буде одсутан). Од младића се очекује да напусте удобност дома, превазиђу мајчински комплекс и обликују вредан живот, али без психолошке подршке оца.То је веома тешко, посебно у светлу чињенице да одсутан отац утиче и на мајку. То ствара ситуацију у којој мајка тежи да постане ауторитативнија како би надокнадила недостатак мушке фигуре у животу сина, али и неуспхе оца да мајци пружи љубав и подршку ствара у њој емоционалну глад коју она покушава да утоли кроз однос са дететом.Ово је тренутак у коме се ствара&quot;савршена олуја&quot;у којој мајка постаје оно што јунговци називају&quot;мајком која прождире&quot;, преноси &quot;Ацадемyофидеас&quot;.Овакве мајкепревише штите и гуше своје детеукључујући се у сваки аспект његовог живота. Дешава се и да оне, упркос томе што имају најбоље намере, несвесно манипулишу дететом тако да она остану зависна од ње и у одраслом добу. Неретко се дешава на деца на то вољно пристају.Фото: ПрофимедиаДечак васпитан на овај начин никада заправо није ни добио прилику да се заузме за себе, да сам падне и сам устане, да се самостално упусти у неке изазове или да донесе самосталне одлуке. Он се развија у одраслог мушкарца са осакаћеном способношћу да издржи и превазиђе неизбежне изазове и борбе које живот носи.Здрава жеља да се прилагоди стварности и да ради на својој личности, а обоје подразумева страх, бол и сукоб, биће замењена његовом потребом да остане везан за своју мајку, било да је то његова лична мајка или неко ко је симболична замена за њу, може се десити даочајнички тражи мајку у другим женама.- Он тражи заштитни, хранљиви, сигурни круг мајке, тежи стању бебе ослобођене сваке бриге... Није ни чудо што им стварни свет нестаје из вида -закључио је Јунг.(Стил)БОНУС ВИДЕО:10

ПРЕМА ЈУНГУ: Зашто данашњи мушкарци не могу да одрасту

Ваш коментар

Нема коментара