"Да ли је дошло време да умрем? Господу идем у наручје"

Тања Бошковић, једна од најцењенијих глумица наше кинематографије и позоришта, позната је по својој искрености и доследности када је реч о уметности и традиционалним вредностима. Њене изјаве често изазивају пажњу, јер се не устручава да критикује савремене трендове и културу која све више доминира друштвом.Гостујући у подкасту &quot;Нишка кафа&quot; на Банкер радију, Бошковићева је отворено говорила о променама у глумачкој професији, истичући разлике између њене генерације и данашњих младих глумаца. Поред тога, дотакла се и теме старења, откривајући свој поглед на године, пролазност и вредности које су јој у животу најважније.Она се осврнула на констатацију водитеља да је у својој каријери успевала у исто време да глуми и у позоришту и на филмовима и на телевизији.Фото: Н.Скендерија- То је био део мог живота. Тако се тада радило. Сећам се борбе са управницима позоришта када треба да идем да снимам филм. Кажу ми: &quot;Може, али ти имаш представе тог и тог датума.&quot; Ја летим као луда, возим се аутом, значи одрадим пробу, па седнем у ауто и идем у Сарајево на снимање, па седнем опет у ауто да се вратим за сутрашњу пробу. То нису били фантастични путеви као што су данас, када су бољи него у то време. Онда идем за Ријеку, па за Загреб, па се враћам из Загреба. Погибија је била. А сад младе глумце пуштају. Кажу: &quot;Нема везе, иди.&quot; Управници их пусте и онда се не играју представе у матичном позоришту. То није лепо. То просто није лепо.Свесна је да глумци немају велике плате које могу да их издржавају, посебно ако имају породице, него да морају да снимају филмове и серије.- Ја ништа нисам морала јер ми ништа није требало. Нисмо морали да будемо богати. Ми смо смели да будемо сасвим сиромашни - сматра Тања Бошковић.Не плаши се старењаТања се том приликом осврнула и на то како се осећа поводом старења.- Не интересујем се оним што ме заиста не занима. Уопште се не занима. Ја не читам дневне новине. Ја певам и Богу се молим. Немам проблем са тиме што старим. Кажу ми: &quot;Стариш,&quot; а ја кажем: &quot;Па шта?&quot; Кажу ми: &quot;Имаш боре,&quot; ја кажем: &quot;Је ли? Не видим.&quot; Бог ти ипак не да да видиш сваки детаљ на свом лицу. Шта ме брига? Боре ме уопште не занимају. Када ме питају: &quot;Да ли си радила нешто на себи?&quot; ја кажем: &quot;Радила сам на томе да се ослободим стреса и будалаштина.&quot;Брига је, према њеним речима, недостатак вере, а тешке ситуације превазилази управо уз веру.- Ако се бринете, то значи да не верујете у Бога. Овако се препустите Господу и мирни сте. Било је тешких ситуација, па смо преживели. Ето, преживели смо и бомбардовање. Можда сам се бојала, али од луде главе нисам се ни бојала. Да ли ми је Господ дао живот? Јесте. Да ли је дошло време за умирање? Па добро. Опет, Господу у наручје идем. Онда се запитам а зашто ја? Да ли сам учинила неко зло некоме? Ако и јесам, кајем се - рекла је Тања Бошковић за подкаст Нишка кафа који у целости можете да послушате у наставку.(СД)БОНУС ВИДЕО:

"Да ли је дошло време да умрем? Господу идем у наручје"

Ваш коментар

Нема коментара