Како је Смоки сазнао да има рак мозга?

У време снимања &quot;Небеске удице&quot; породица Самарџић доживела је трагедију. Љубишин син Драган се разболео од леукемије, након чега је убрзо и преминуо у 34. години живота. Љубиши је живот стао на тренутак, међутим уз помоћ своје жене Мирјане (Мире) Самарџић успевао је да се подигне и крене даље.&ndash; Све смо учинили да победимо ту опаку болест. Супруга Мира стално је бринула о њему, а ја сам даноноћно радио, снимао и слао новац клиници у Лондону. А кад је Гага одлазио, мислио сам да нећу издржати, да ће ми срце препући, да ће и мени ускоро доћи крај. Тај бол је био огроман, незамислив, не постоји ништа страшније за човека, него да сахрањује за сопствено дете. Ту су и она грозна питања која човек себи поставља у таквим тренуцима &ndash; зашто то нашој породици да се деси, јесмо ли у нечему погрешили&hellip; Био је то кошмар из кога данима и ноћима нисам могао да изађем, емотивно и физички сам потпуно пао, изгубио сам вољу за било чим, све док ме није пренула и тргнула моја супруга Мира. Рекла ми је: &ldquo;Човече, живот је смрт, упамти то! Настави да радиш, јер ћеш у томе наћи смисао опстанка&rdquo;. И била је у праву &ndash; рекао је глумац једном приликом.Борба са болешћуСамарџићу је 2014. године дијагностикован тумор на мозгу, а лекари су му тада давали свега неколико месеци живота. Ипак, као и многи јунаци које је тумачио на филму, Љубиша није одустајао. Прошао је кроз тешке операције и дуготрајан опоравак. Био је лечен у Србији, али и у иностранству &ndash; укључујући Немачку и Италију, где је добио додатна мишљења и терапије.Фото:В. ДаниловИначе, глумац је открио да има болест након што је почео да осећа неуобичајене симптоме &ndash; пре свега вртоглавице, губитак равнотеже и проблеме са говором. Ови знаци су га забринули, јер су били нагли и све израженији, па је одмах потражио лекарску помоћ.Након серије прегледа, укључујући магнетну резонанцу, установљено је да има тумор на мозгу, а дијагноза је била веома озбиљна &ndash; агресиван облик, са лошом прогнозом. Лекари су му у почетку давали свега неколико месеци живота, али Љубиша није губио веру.Подвргао се хитној операцији, а потом је кренуо на интензивну терапију, укључујући зрачење и лечење у иностранству &ndash; пре свега у Немачкој и Италији, где су му рађене додатне интервенције и пружена најнапреднија онколошка нега доступна у том тренутку.Фото: Јутјуб принтскринУпркос тешкој дијагнози, никада није јавно говорио о својој болести &ndash; желео је да буде познат по раду, а не по болести, и зато је његова борба остала углавном приватна, све док није преминуо 2017. године.Последњи даниЉубиша Самарџић је последње месеце живота провео углавном у кругу своје породице, окружен љубављу. Није желео сажаљење, нити да се у медијима пише о његовој болести. Није волео спектакл око патње &ndash; до самог краја остао је достојанствен и миран.Према речима његове породице, последње дане провео је размишљајући о филму, глуми и животу. Био је свестан да се крај приближава, али га је дочекао помирен са собом и светом. У последњим тренуцима уз њега су били најближи &ndash; супруга, деца и унуци.Последња жељаЉубишина последња жеља била је да се његов рад памти кроз филмове, а не кроз болест или смрт. Тражио је да га сахране тихо, без помпе и медијске буке, и да му се ода поштовање као уметнику који је цео живот дао публици. Желео је да га се људи сећају по улогама: Шурда, доктор Младен, инспектор Бошко Симић, и многе друге које су га учиниле бесмртним.Фото: Анђела СтевановићНије желео велику комеморацију &ndash; већ да његови филмови остану да говоре уместо њега.Његова последња жеља била је да буде сахрањен тихо, без помпе и медијске буке, што је и испоштовано. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, а на испраћају су присуствовали чланови породице, пријатељи и колегеЗавештањеЉубиша Самарџић је оставио иза себе огроман опус: више од 70 филмских и телевизијских улога, десетине режираних и продуцираних филмова, и непроцењив траг у култури Балкана. Добитник је свих најважнијих награда &ndash; од Златне арене до НИН-ове награде за режију, и признања из целе бивше Југославије.Али оно што је још важније &ndash; оставио је топлину, хумор и људскост, по чему су га памтиле све генерације.БОНУС ВИДЕО:

Како је Смоки сазнао да има рак мозга?

Ваш коментар

Нема коментара