ДА МРТВЕ ЖИВИМ САЧУВАМО Дело архитекте Димитрија Младеновића

У оквиру циклуса &quot;Инок Симеон: Архитектура и живот &ndash; да мртве живим сачувамо&quot; у Библиотеци града Београда,у Римској дворани, 23. октобра отворена је спомен-изложба &quot;Професор Димитрије Младеновић&quot;.- Ово је девета изложба у циклусуи то је сада већ озбиљан фундус или колекција од преко 160 паноа. Мислим да је већ зрело време да она крене по већим градовима Србије, Црне Горе и Републике Српске. Ако будемо имали среће и наша дијаспора ће је видети - од Беча, преко Чикага, Њујорка и Сан Франциска - истакао је Инок Симеон на отварању и нагласио како је на предавању о делу архитекте Димитрија Младеновића присутна и његова ћерка Душка.Фото: Д. МиловановићДан раније, када је поставка намештена и припремљена за јучерашње отварање,изложба је и освештана.Професор Димитрије Мита Младеновић, био је угледни архитекта и урбаниста, добитник јеВелике награде архитектуре за животно дело Удружења архитеката Србије за 2011. годину.Фото: Д. МиловановићЊегова богата каријера, обележена многобројним награђиваним пројектима и посвећеним педагошким радом на Архитектонским факултетима у Београду, Новом Саду и Подгорици, оставила је неизбрисив траг у нашој професији, унапредивши архитектуру и урбанизам у Србији и иностранству кроз бројне реализоване урбанистичке планове, пројекте и сарадње са многим архитектима. Посебно је истакнуто његово ангажовање на врло плодотворној сарадњи са архитектонским организацијама, пре свега Пољске, што потврђује чланство у Пољској Академији наука и бројна признања која је добио у области културе и уметности.Рођен је 1936. године у Загребу, а преминуо јњ 2024. године у Београду. Студирао је и дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1961. године. Најпре запослен у Заводу за урбанизам и пројектовање у Зрењанину (1961&ndash;1967), да би даљу каријеру наставио као наставник на Архитектонском факултету у Београду (1967&ndash;2002).Током вишедеценијске архитектонске каријере развио је богат и разноврстан опус, који обједињује активности на теоријском и педагошком пољу, као и у непосредној градитељској пракси. Његово основно интересовање била је урбана проблематика и питање града као феномена и амбијента.Фото: Д. МиловановићАутор је многобројних архитектонско-урбанистичких пројеката, а учествовао је на више стручних конкурса, како домаћих тако и иностраних.Посебно је занимљива сарадња са проф. Богданом Богдановићем, на пољу истраживања симболизма у архитектури и просторног обликовања, пре свега меморијалних комплекса. Са Богдановићем се појављује као коаутор меморијала Светилишта револуције у Косовској Митровици из 1971. године. Ова професионална сарадња, али и приватно пријатељство, доста су утицали на даљи развој самог архитекте Младеновића.Фото: Д. МиловановићОд других реализованих пројеката издвајају се насеље Колубара 2 у Ваљеву из 1987. године, Насеље Бежанијска коса на Новом Београду од 1981. до 1993. године, које реализује у саставу неколико ауторских тимова.Од нереализованих пројеката издвајају се они који су освојили вредна признања: Конкурсни пројекат развоја града Мостара, награђен првом наградом, пројекат дела центра Варшаве из 1986. године, награђен Наградом министра културе Пољске, и пројекат за део центра Шћећина, у коауторству са архитектама Петром Арсићем и Владаном Ђокићем.Фото: Д. МиловановићЦиклус изложби&quot;Инок Симеон: Архитектура и живот &ndash; да мртве живим сачувамо&quot; Асоцијације српских архитеката покренуо је инок Симеон - замонашени архитекта Слободан Драговић, у намери да сачува од заборава дело познатих преминулих српских архитеката који су стварали средином и крајем 20. века.

ДА МРТВЕ ЖИВИМ САЧУВАМО Дело архитекте Димитрија Младеновића

Ваш коментар

Нема коментара