Нашла писмо мужа две године после његове СМРТИ

&quot;Полица је и даље висила у ормару без врата. Био је то један од пројеката уређења дома који је одрадио мој бивши супруг, док смо још били у браку. Уградио је ормар који је служио као станица за хоби нашој деци ирадни стол за мене. Сад је у њему стајао штампач.Полица је увек била прекривена хрпом приручника са упутствима,старим школским уџбеницима и књигама које су биле на спискулектире моје деце, за које сам сама размишљала да ћу их прочитати још једном. Полица је била уредна, али гледајући у њу нисам се сећала кад сам задњи пут било штас ње користила или преместила.Помакла сам неколико књига, прелиставала неке дуже него што сам мислила и вратила их на сто. Кад сам узела следећу књигу, из ње је испала ковертабоје лаванде. Следеће што ће се догодити било је као шамар.Подигла сам коверту. Није било имена ни адресе. Нема марке. Лагано је затворена, па сам јелако отворила. Што ако није била за мене? Моја кућа, моја полица, моја коверта, зар не? Многи сценарији су ми пали на памет, а ни један није тачан.На спољнојстрани картице која је била унутра налазила се мала, неидентификована цртана животиња. Била је слатка. Изнад ње је био натпис &#39;Опрости&#39;. А унутра рукопис мог супруга који је недавно преминуо. Нисам морала да погледампотпис, одмах сам знала да је он то писао. Познајем тај рукопис од своје деветнаесте године.Фото: ПрофимедиаУобичајен поздрав и две речи:&#39;Опрости ми&#39;.Мој бивши умро је две године након што смо се развели. Опраштала бих му многе ствари, због себе и због наше деце. Због њих смо одржавали здраву дистанцу и необичну блискост. Моје дедуктивно образложење рекло ми је да је ово писмо написано кад смо он и ја још били уроњени у шараду спашавања брака и надали се да ћемо опстати заједно.&#39;Трудићу се више&#39;.Више од чега? Око чега? Због чега? Је ли ово написано пре или посленашег покушаја да спасимо брак? Волела бих да могу да верујемда је, написавши ово, у том тренутку планирао да &#39;покушавише&#39;. У срцу сам похвалила те покушаје. У глави сам знала да се непотпуни пројекти, било обнова купатилаили брака, ретко остварују ако је одлука само - покушати.&#39;Желим прилику да ти надокнадим све&#39;.Не знајући датум или подстицај након којегје написао ово писмо, нисам имала појма дали је то захтев за прву или последњу прилику.Фото: Профимедиа&#39;Жао ми је&#39;.Његовосе извињењенаставилона две странице. То није било признање - то је била молба. Писао је о нашој дугој историји, будућности и жељи да наша породицапреживи. Наша је породицапреживела, премда не онако како је ико од нас замишљао или желео. Наша су деца одрасла и напредовала, упркосгубитку. С обзиром на околности, сигурна сам да је то оно што би он желео.Морала сам да се запитамштасе догодило након што је мој бивши супруг написао то писмо, кад га је убацио између књига. Је ли чекао посебну прилику да ми га да?Можда је то била честитка за мој рођендан? Годину дана пре него што се одселио, кад смо &#39;радили&#39; на нашем браку, поклонио ми је свећу за рођендан, јер сам волела свеће. То је била велика ствар за нас обоје. Додуше, његови су поклони током готово двадесет наших година били ствари које је он желео да имам, поклањао их је због начина на који се желио да се осећамкад ми их уручује.Признао је да никад није размишљао желим ли нешто. Дакле, оваква врста даривања била му је нова. Било ми је ново да примимнешто такво, толико другачије од осталих поклона. Рекао ми је како је испробавао мирис свећа док није пронашао мирис који је говорио Ејми. Та свећа није имала никакве везе с њим.Можда је годину дана после свеће планирао да ми дачеститку, јер је мислио да желим писменоизвињење? Али, никад нисам желела извињење. Тад сам хтела мужа. Можда је то схватио, предомислио се и сакрио писмо. Или је можда било тешко разбити његову стару навику даривања, а писање писма, изатим скривање, уопште није имало никакве везе са мном? Чинило би се прилично дрским и неопрезним помислити да никада нећу пронаћи скривену коверту, или да је неко од деце неће пронаћи.Истина, нисам била нека узорна домаћица. Прошлаје вероватно готово деценијаоткако га је тамо сместио. Али, да му ово промакне и не склоније кад је могао?Током две године након што смо се развели, пре него што је умро, сваке среде увечепокупио би децу и водио их на вечеру. Узимао их је и сваки други викенд. Разговарали смо, шалили се, понекад се посвађали. Да се сећао писма, не сумњам да би гапотражио и узео. И допустила бих му, вероватно без превише њушкања.Фото: ПрофимедиаШтада сам картицу пронашла док је још био жив? Недељуили месец након што је отишао из нашег дома? Након што се поновно оженио? Би ли се тада извиниозбог тогизвињења? Дали би ми тада рекао да све повлачи?Држала сам писмоопрезно, као да ће ми мастилопотећи на прсте и умрљатисадашњи живот, остављајући неизбрисив подсетник на ревидиране снове. Била сам сама већ око осам година. Овоје писмобилодео моје прошлости. Само што заправо и није.Ово писмо није успомена. Нисам била сигурна да ми уопште припада. Била је то грешка, пропуштена прилика или порука споља.Поцепала сам га на ситне комадиће, премда не са злобом, нити са жестином. Бацила сам конфете од лаванде у канту за смеће, и одложила књиге натраг на полицу. И опростила себи што сам учинила обоје.Искренаизвињењанису билајача страна мог бившег супруга, али чињеница да је уопштенаписао такво писмо, омогућила ми је да након много година поверујем да нисам потпуно погрешно проценила мушкарца за којег сам се давно удала.И то је био најбољи поклон који ми никад није дао&quot;, пише списатељицаЕјмиСјуНатан за портал Your Tango.БОНУС ВИДЕО:

Нашла писмо мужа две године после његове СМРТИ

Ваш коментар

Нема коментара