СТАРО ПРАВИЛО: Зашто су се РУКЕ ПРАЛЕ У ТИШИНИ на дан славе?

У време када се слава дочекивала не само пуном трпезом, већ ипуним срцем и пажњом, сваки детаљ у кући имао је своје значење. Међу њима и један готово заборављен обичај:прање руку у тишини пре славске вечере. Није то била пука хигијена, већчин поштовања&ndash; према домаћину, госту и светитељу.Посебно се овај обичај неговао у селима Шумадије, Поморавља и око Старог Влаха, где су старији људи говорили:&quot;Руке се перу тихо, да вода не однесе лепу реч.&quot;Фото: ПрофимедиаВода као сведокПрање руку пред трпезом имало је у себисимболично прочишћење. Није се само испирала прашина с пута &ndash; испирале су се ибриге, лоше мисли, и све што не треба уносити за сто где је свећа упаљена за светитеља.У многим кућама, вода сеизносила у лавор, постављала се на клупу испред куће или крај огњишта, игости би прилазили редом. Домаћин би држао бокал, а вода би текла док гост пере руке &ndash; без смеха, без разговора.У неким крајевима се говорило:&quot;Ако гост пере руке па се смеје &ndash; руке ће му заборавити гостопримство.&quot;Не говоре ни домаћин ни гостТоком прања рукуни домаћин не изговара реч, већ само климне главом у знак добродошлице. Нема потребе за причом &ndash;чин говори више од речи.Након прања, руке се бришуу пешкир који је спреман само за ту прилику&ndash; често извезен или дарован за славу. Пешкир се не дели. Сваком госту припада посебан, или се пешкир пресавија тако да свако добије &quot;своју страну&quot;.Фото: ПрофимедиаУлога воде у славском дануУ веровању наших предака,вода је живи елемент који &quot;памти&quot;. Ако се користи у хаосу, виком или немиру, &bdquo;може да понесе мир из куће&ldquo;. Зато се на дан славе, и у данима пред празник,вода у кући користи пажљиво:&ndash;не износи се из куће после заласка сунца&ndash;не пресипа се преко прага&ndash;не користи се за заливање или прање ствари које нису део трпезе или иконеЧак се ивода у којој се меси славски колачузима са молитвом, и понекад се у њу стављазрно соли или босиљак.Када се обичај изгубио?Нестао је када су руке почеле да се перу &bdquo;успут&ldquo;, по навици, без значења. Када су трпезе постале веће од разговора, а свеће слабије од расвете.Данас се ретко где овај обичај поштује &ndash; али они који га памте, рећи ће ти:&quot;Никад се не деси да гост који опере руке у тишини не остане у лепом сећању.&quot;Јер славска трпеза није само храна. То јеместо где се огледа какви смо према онима који дођу у миру.И можда се баш зато некада знало:&quot;Ко ћути док пере руке пред славом &ndash; дошао је из поштовања, не из потребе.&quot;(Лепоте Србије)БОНУС ВИДЕО:

СТАРО ПРАВИЛО: Зашто су се РУКЕ ПРАЛЕ У ТИШИНИ на дан славе?

Ваш коментар

Нема коментара