Гидра умирући засмејавао рањенике на ВМА

Започео је филмску каријеру 1955. године епизодним улогама у филмовима &ldquo;Ешалон доктора М&rdquo; Ж. Митровића и &ldquo;Шолаја&rdquo; В. Нановића, а једно време глумио је и у позоришту (члан ЈДП-а био је 1964. до 1966.), али је остао пре свега филмски и телевизијски глумац.Главне и веће споредне улоге у четрдесетак домаћих филмова донеле су му велику популарност, али и награде (добитник је Златне арене у Пули за улогу у &quot;Свадби&quot;, Р. Шарановића).Тешко детињствоЛегенда домаћег глумишта имао је веома тешко детињство, а разлог томе је био што је током Другог светског рата остао сироче.Његова мајка Новка умрла је од туберкулозе у детињству, али то није био крај трагедије за породицу Бојанић. Када је Гидра имао непуних десет година његовог оца Јована - Јоцу, официра српске војске стрељали су 1943. године током Другог светског рата.Фото: Јутјуб принтскрин- Гидра се сећао ноћи у којој су му одвели оца. Ретко је причао о томе, али то је била кључна епизода која ће потпуно променити живот и после које ће остати сироче. Мајка му је умрла од туберкулозе, а отац је ухапшен после Другог светског рата.Гидра је носио сендвиче стражару да би их овај однео његовом оцу. Када се трећег дана стражар појавио у дедином шињелу, Гидра је схватио да су му убили оца. И он је тада остао на улици. Неки деда је покупио њега и још неколико дечака са улице и одвео их да раде у фабрици конзерви - рекла је за &quot;Недељник&quot; Гидрина ћерка Јелена Бојанић, описујући детињство свог оца.По професији сам занатлијаЧувени глумац завршио је у родном граду средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа или &quot;конзерваторијум&quot;, како је ову образовну установу у шали називао.- По професији сам занатлија. Имам квалификацију стечену у СТШ Крагујевац, хемијско-технолошки одсек. Глумом сам почео да се бавим по потреби службе, у крагујевачкој фабрици конзерви Црвена звезда.Затим сам преко аматерског позоришта Света Младеновић дошао у Крагујевачко народно позориште, чији сам члан дуго био - говорио је глумац у једном интервјуу с почетка седамдесетих година прошлог века.Три године након што је ушао у Крагујевачко позориште, колеге су скупиле новац, купиле му одело и карту за Београд да оде да полаже пријемни на Академији.&quot;Имаш ли ти где да спаваш у Београду?&quot;Када се завршио пријемни, упитао га је чувени Раша Плаовић: &quot;Имаш ли ти где да спаваш у Београду?&quot;. Гидра му је одговорио да има, а заправо није имао никакав смештај осим оног на железничкој станици.Фото: Јутјуб принтскринТо је знао и Плаовић који је већ рекао чистачицама на Академији да распреме једну собу с метлама и кантама.Жикина династијаНајвећу популарност, овај глумац стекаоаје улогом Жике Павловића, коју је маестрално играо од 1978. до 1992. године у серијалу &quot;Жикина династија&quot;. Уз његове анегдоте и доскочице уживале су генерације, а серијал није могуће наставити без њега.- Снимио бих до данас 20 Жикиних династија. Међутим, Гидру не може нико да замени - рекао је једном приликом Зоран Чалић, аутор Жикине династије.Велика љубавНа студијима глуме, на својој класи упознао је две године старију колегиницу Љиљану Контић, а љубав је планула брзо. Венчали су се 1966. године, а четири године касније добили су и ћерку Јелену, а и даље се препричава анегдота да је Гидра када се она родила Београд је био на ногама. Љиљана и Гидра често су имали несугласице, али су се на крају увек враћали једно другом.Гидра је своју жену јако волео, али било је проблема. Заједно су проверли тридесет година, од тога - два развода и три завета на вечну љубав.Фото: Јутјуб принтскрин/Snežana Savić- Нисам веровао да могу бити тако упецан. Када сам био младић, нисам могао ни да претпоставим да ћу једног дана бити толико везан за породицу - говорио је уметник.Болест га је сасеклаГидра је на Војно Медицинској Академији провео последњих месец дана живота, борећи се са раком јетре. Његова ћерка је деведесетих отишла у Америку. Пре тога је била у Лондону. Бојанић се из иностранства вратио због носталгије, а она због његове болести.- У једном повратку у Србију, 1993, отишла сам директно код њега у болницу. Слетела сам у Будимпешту. Грозно време. Из Будимпеште сам директно отишла на ВМА. Онкологија, четврти спрат. У четири ујутру је све мрачно, а на крају ходника на четвртом спрату светло. Ми се приближавамо. Цео ВМА је био пун војске под оружјем. Није изгледао као болница, већ као објекат под опсадом. Имала сам утисак да сам се вратила у неку другу државу. Моја генерација није била свесна. Попнемо се и видим кроз мрак гужву. А они довозе хеликоптером рањенике, све деца од 18 до 19 година, оперишу их, многи су без ногу - рекла је Јелена у интервјуу за Нин.До краја је био ведар и весеоПровео је последње дане причајући вицеве рањеницима са фронта, док су му медицинске сестре шверцовале цигарете.- Медицинске сестре довозе те младе рањенике у колицима до татине болничке собе и Гидра им прича вицеве у четири ујутру. Знали смо да му је крај, сестре му шверцују цигарете. А у његовој соби дежурни лекари и рањеници се смеју његовим фазонима. Они седе од 11 до четири ујутру код њега, а он има читав монолог, па за сваког од њих штос. Тако је месец дана умирао и свако вече у тих месец дана забављао рањенике - открила је Јелена за Недељник.АлејаДрагомир Бојанић Гидра преминуо је 11. новембра 1993. у 60. години, а сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу. Дванаест година касније његова супруга је сахрањена поред њега.БОНУС ВИДЕО:

Гидра умирући засмејавао рањенике на ВМА

Ваш коментар

Нема коментара