МАНАСТИР СВ.КАТАРИНЕ Траг српске историје у азијској пустињи

Прича о манастиру Свете Катарине почиње у IV веку, када је иницијативом ЦарицеЈелене, мајкеКонстантина Великог подигнута ова богомоља на месту где јепо библијској традицији Мојсије наишао на &quot;несагориву купину&quot;.Купинов жбун који и данас даје плодове јединствен је у свету и налази се у дворишту манастира.У VI веку византијски цар Јустинијан саградио је високи зид око манастира ради његове заштите. Од IX века манастир је понео име свете мученице Катарине где су пренете њени мошти са врха Синајске горе у манастир.Света Екатарина заштитница СинајаСвета Катаринарођена је 294. године као Доротеја уАлександријиу многобожачкој породици, где је стекла широко образовање. Ова Светитељка је почетком IV века, у време хришћанских прогона храбро сведочила веру хришћанску а како је добро познавала философију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили. У једној визији св. Катарина прими прстен од самог Господа Христа, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци. Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У IX веку један од синајских монаха уснуо је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. У саркофагу од белог мермера, поред олтара су биле њене мошти.Специфичан географски положај манастира утицао је на то да он непрекидно буде место интеракције различитих религија и народа. Арапским освајањем Египта, манастир је дошао под њихову власт 623.а умешни монаси измолили су од пророка Мухамеда да им лично омогући заштиту. За муслимане широм света посебну реликвију представља документ који чува отисак шаке Пророка. У документу Мухамед је гарантовао заштитуманастиру. У манастиру су се подвизавали бројни свеци, међу којима су били и св. Јован Лествичних и свети Григорије Синаит.Фото: Јавно власништвоизглед манастира 1852. годинеПосебну манастирску драгоценост представља библиотека у којој се чува преко 5.000 старих књига и докумената, међу којима се по значају засрпску културупосебно издваја тзв. Синајскипсалтир, најстарији сачувани црквени рукописна старословенском језику.Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и гђе се још увијек чува, још се назива и Димитријевим записом по аутору, за сада најстаријем српском књижевнику Димитрију Синаиту.Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи дио Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а остала 32 листа откривена су 1968. године.Фото: Јутјуб принтскрин/Slavisa PaunkovicНемањићи покровитељи манастираСледећи византијске духовне узоре, српски средњевековни владари из династије Немањић даривали су православне манастире широм средњевековне државе. Свесни улоге заштитника православних богомоља, као предмет посебне милости нашао се и манастир Свете Катарине на Синају.Фото: Википедија/Јавно власништвоСвети Сава, први архиепископ Срспке православне цркве, на свом другом путовању по Светим местима, боравио је на Синају1234. године. Ту је провео читав Часни пост, Свету четрдесетницу, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ. Житије преноси да сечесто се пењао на Мојсијев врх ноћу и уз молитве дочекивао јутра на врху. Краљица Јелена жена краља Уроша I је обилно даровала манастир каои српски краљеви Драгутин и Милутин који у више наврата помажу овај манастир и чији се дарови и данасчувају у ризници, библиотеци и музеју манастираПосебно дарежљив је био Милутин који је по казивању житија поред бројних дарова тамо подигао и цркву Светог Стефана. Био је јако предусретљив према молбама синајских монаха и пружао им је заштиту.Фото: Википедија/Јавно власништвоСматра се да су као поклони српских великаша, многи најстарији српски рукописи доспели у манастир Свете Катарине, где се и данас налазе.Присне везе између Србије и манастира су постојале и у време цара Душана. Крајем XIV века монах Јоаникије српски је постао игуман манастира, и то у време када је у манастиру било више српских монаха.У манастиру певају &quot;по гласовима&quot;који су типични за српско народно певање, а осам врста гласова (мелодијске формуле изузетно древне) се користи и у српском црквеном појању.Такође, и кнез Лазар, следећи немањићке ктиторске традиције даривао је поменути манастир.Манастир се данас налази под јурисдикцијом Грчке православне цркве и уписан је на листу Унескове баштине.БОНУС ВИДЕО:

МАНАСТИР СВ.КАТАРИНЕ Траг српске историје у азијској пустињи

Ваш коментар

Нема коментара