ЈЕДАН ПАПА БИО СРБИН? Звали га "гвоздени" - задужио је Рим

Падом српских средњевековних земаља под туђинску власт, српски етнички простор нашао се раздељен у неколико државно-правних целина. Централним и територијама у унутрашњости владале су Османлије, северне области постепено су дошле под власт Хабсбурга, а областима у приморју данашње Црне Горе владали су Млечани.Млетачка управа у Приморским крајевима неминовноје утицала и на веће присуство римокатоличке цркве, стога је и локално становништво било више изложено верским и економским утицајима са Апенинског полуострва.Српска историја памти бројне појединачне и групне случајеве миграцијаса својих територија. Као поданици страних држава, из различитих мотиванапуштали суроднекрајеве и одлазили у свет у потрази за бољимусловима живота. Таква је билаи судбинаизвесног Петра, Србина из Бијелских Крушевица у Боки Которској.Крајем 15.века у залеђе Боке трпело је доста од напада Турака, па се Сикстов отац склониоу фрањевачки самостан у Котору, одакле га један католички свештеникодвео, под окриљем папске државе, у Италију. Настанио се у месту Гротамаре, оженио Италијанком Маријаном, и тамо као четврто дете добио сина, Фелићеа, чије име би по аналогији са српским језиком значило - Срећко.Фото: Википедија/Јавно власништвоДоступни историјски извори нису сасвим сагласни у погледу његовог породичног пореклаи живота у родном крају, али сви говоре о његовом родном месту као православној средини.Тако на пример, барски надбискуп и примас српски Андрија Змајевић у свом делу &quot;Љетопис црковни&quot; из 1656. годинеизноси износи најпрецизније тврдње, да у поменутом месту живе искључиво &quot;шизматици&quot; (православно становништвокако су их тада називали римокатолици). У хроници оставио је запис: &quot;Систо пети, папа годишта 1521. у Монт Алту, мјесту Марке Јакинске, породи се од убозијег родитеља, Славјана оца из Крушевице...&quot;.Сиромашна породица са много деце није да обезбеди егзистенцију за сву децу, па је Срећков ујак, фрањевац Салваторе, одвео четрнаестогодишњег Фелићеа у фрањевачки самостан у Монталту, где је и заређен. Припадао је реду фрањеваца и рано се истакао као проповедник.Млади Фелиће (Срећко) брзо је напредовао у црквеној служби, ивећ1566. године бива именован за бискупа, а четири године касније за кардинала. Занимљиво је да је столовао у цркви Св. Јеронима, свеца који је такође из балканских (далматинских) крајева.Након смрти Папе Гргура XIII(познатог по томе што је реформисао Јулијански у Грегоријански календар), за његовог наследника именован је управо Фелиће, и то као Сикст V.Фото: ПрофимедиаИако је његов папски понтификат трајао релативно кратко 1585-1590, личном иницијативом и залагањем учинио је много на пољу поправљања репутације и ауторитета папске државе.Преузевши римску столицу у тренуцима јачања протестантизма у Европи, настојао је да сузбије њихово ширење различитим утицајима. Обновнио је на стотине цркава, у његово време довршена је Базилика Светог Петра и саграђени су бројни инфраструктурни објекти (путeви, водовод, фонтане). Сиксту V одаје се и посебно признање за регулисање финансија папске државе. За кратко време решио је проблем пљачке и убистава, и Рим учинио једним од најбезбеднијих градова у тадашњој Европи. Његови прописи о избору папа остали су на знази све до 20. века.Свакако, за постизање тих резултата били су неопходни радикални потези. Због истребљивања разбојника и отворене инквизиторске борбе против протестаната, међу савременицима стекао је епитет &quot;гвоздени папа&quot;.Изненада је умро1590. године.Фото: АТА имагес/Ф.С.И Хрвати га својатајуЈедан од потеза папе Сикстакоји се можепротумачити као некакав уступак словенском, односно како су их тада називали&quot;илирском&quot; становништву Италије,била је и градња Цркве Светог Јеронима у Риму. Та богомоља била је уступљена словенском клиру и намењена онима који су говорили тим језиком. Од 1971. године та црква заједно са институтом Светог Јеронима понела је зазив &quot;Папински хрватски завод&quot;.Користећи околност да званични поменици римокатоличких поглавара идентификују њих на основу места рођења, у хрватском научном и црквеномдискурсу често се на основу верске припадности икатоличкој цркви и месту рођења, Сикстово порекло присваја као Хрватско.На једном од научном скупу Хрватске академије знаности и уметности, истакнуто је како је -Фелиће Перети био син једноставних земљорадника из крајева с јужног руба хрватског етничког простора.Такође у бројним хрватским текстовима који су се дотицали лика папе Сикста V, често се истичеда је његов отац био Хрват.БОНУС ВИДЕО:

ЈЕДАН ПАПА БИО СРБИН? Звали га "гвоздени" - задужио је Рим

Ваш коментар

Нема коментара