Зашто сви хришћани НЕ СЛАВЕ Божић истог дана?

Велики хришћански празникБожићданас прослављају католичка, протестантска и поједине православне цркве, док већина њих дан Христовог рођења слави7. јануара. Зашто постоје ове разлике и како је до њих дошло?Потребно је одмах на почетку разјаснити једно нетачно, а врло раширено схватање, да православци и католици славе Божић на различите датуме. Све хришћанске цркве су се сагласиле да сеБожић прославља 25. децембра.Дакле, Божић у целом светуслави се истог датума, а због коришћења различитих календара, овај велики празникне слави се истог дана.Фото: ПрофимедиаБожић је празник којим прослављамодан рођења Исуса Христа.Српска православна црква, Руска, Коптска и Грузијска, као и све оне цркве које су под јурисдикцијом поменутих, Божић славе појулијанском календаруи он &quot;пада&quot; 7. јануара.Остале православне цркве углавном Божић славе25. децембра.По старом јулијанском календару,25. децембар заправо је 7. јануар. Дакле,Божић сви славимо истог датума, али због различитих календара &quot;пада&quot; на различите дане.Јулијански календар је увеоЈулије Цезар 45.године пре нове ере и користио се у целој Европи до 16. века, када су државе почеле да прелазе на грегоријански календар. НаПрвом васељенском саборуу Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за својзваничан календар.Ова разлика настала је 1582. године када је, у времепапе Гргура XИИИ, извршена календарска реформа. Примећено је дапостојиразлика између лунарног и соларног календара, папа Гргур XИИИ је окупио научнике да установе ту разлику и утврдили су да она износи10 дана.Тако је настаогрегоријански календар.Фото: ПрофимедиаРимљанису знали да година траје 6 сати дуже од 365 дана, али су до тада користили календар без преступних година. Због вишка се накупило67 дана разлике,које је астрономСосигениједодао у 46. годину пре нове ере, па је та година трајалатрајала 445 дана, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаје још један дан, како не би настајала разлика. Ова реформа названа је јулијанска по царуЈулију Цезару, па је тако назван и нови календар.Датуми пролећне равнодневице били су усклађени са Сунчевим кретањем. После ове било је још неколико исправки римског календара, а од цараКонстантинасе користи и подела на дане у недељи.Како се астрономија даље развијала, израчунато је даСунчева година не траје 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то јест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Јулија Цезара до 1582. годиненакупило десет дана разлике.Папа Гргур XИИИ је одлучио да измени дотадашњи јулијански календар.Фото: Н. ЖивановићРеформу је извршиојезуитски математичар Кристофер Клавијус, који је 1582. годинускратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео је да се године пре почетка новог века (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а дасвака четиристота година и даље буде преступна.Због тога се са вековима разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на13 дана.Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог. Међутим, десет дана који су папском одлуком избачени из 1582. године остали су једини датуми који сеникад нису догодили.Већина православних цркава које више не користе јулијански календар,нису прихватиле грегоријански календар, већ ревидирани јулијански календар, по предлогу српског научникаМилутина Миланковића.Разлика између јулијанског и грегоријанског календара данас је 13 дана, и расте. Уколико Српска православна црква настави да време рачуна по старом јулијанском, Божић ће 2100. године бити8. јануара.Фото: ПрофимедфиаНа Свеправославном конгресу 30. маја 1923. у Цариграду, српски научник Милутин Миланковићпредложио јерешење&ndash; нову верзију Јулијанског календара, према ком би сви православни хришћани славили Божић 25. децембра.Сматра се да је Миланковићев календарнајсавршенији прорачун икада направљен, али у Србији у пракси никада није заживео.Ревидирани, Миланковићев Јулијански календар касни тек нешто више од2 секундена годишњем нивоу, а прихватиле су гаРумунска, Бугарска, Кипарска и Грчка православна црква, као иЦариградска и Александријска патријаршија.Најпрецизнији Миланковићев календар је тренутно на истом датуму као Грегоријански од којег ће одступити тек2800. године.Фото: Профимедиа- Наша црква заиста има једансаборан приступодлучивању у православној цркви и одувек је инсистирала наконсензусусвих, на сагласју свих цркава по неком питању. Будући да није постојала та сагласност на конгресу из 1923. године онда је наша црква остала при томе да ако не постоји сагласностсви останемо на старом - истакао је др Зоран Деврња.УКраљевини СХС, грегоријански календарзванично је прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календараод 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по &bdquo;старом&ldquo; - јулијанском календару престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по &bdquo;новом&ldquo; календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време каданије постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

Зашто сви хришћани НЕ СЛАВЕ Божић истог дана?

Ваш коментар

Нема коментара