Како је Јово ПРЕЖИВЕО 12 дана у колони "Олује"

Јово Максићје велики глумац који је још једном, улогом у серији &quot;Тврђава&quot; показао свој огроман таленат. О животу у бившој Југославији, рату, бежању из Книна, животу у Београду и Србији говорио је у новој епизоди Агапе.&quot;Ја имам утисак као да смо Бога истерали из града, док на селу је то другачије....&quot;, прича Јово о осећању који добије сваки пут када се роди у родни крај, у село где је све подређено борби за живот.Фото: АТА имагес/А. Ахел- Кад сам дошао у Београд на глуму, било је то више у фазону дај да пробам. У крајњем случају бићу у Београду и лепо ћу се провести, јер ме можда сутра ионако неће бити - каже Јово који је преживљавао рат у свом родном крају.На питање како му је било у колони која је 1995. године дошла у Београд и у којој је провео 12 дана путујући од Книна до Србије, Јово овако каже:- Врло чудан. Све се врло брзо издешавало. Кад ми сада седимо овде и причамо о томе и сви ће рећи &quot;Све је то могло да се наслути, да се види..:&quot; Јесте, али ниси ти могао да живиш доле и да верујеш да ће се то десити, јер онда не би имало смисла. Јер човек увекпроналази начин да се избори са тешким ситуацијама.Фото: АТА имагес/А. Ахел- Кад се то десило ми смомислили то је крај света. Али то није био крај света, био је то неки други почетак, као испит...- Али сам захваланБогу што сам из тога изашао ментално здрав. И то не сматрам само својом причом, јер ту има доста људи који су завршили своју причу на најтрагичнији начин и њихова прича треба да се чује, моја прича није важна толико.&quot;Шта је научио из рата, избеглиштва...- У тим ситуацијамачовек мора да буде бољи човек.Наук је да морамо да сеснађемо, а већина мојих земљака се врло брзо снашла, што је специфично за тај динарски тип људи. Жал увек остаје, али живот иде даље и ми схватимо да је то само један живот...О томе зашо не жели да прича о рату и ситуацијама које је преживео, Јово овако објашњава:- Интересантно је што то моје друштво, кад сесастане и кад почнемо да причамо о том периоду доле, ми се сећамо неких комичних ситуација.Фото: Д. Миловановић- Ако имам неки проблем везано за тај период и то доба,ја ћу отићи код свештеника да исповидим то или код психијатра. Ја не желим да ти причам о томе, не желим да ти кварим дан, јер теповлачим у тај неки марк. Зато кад причам о томе ја причам кроз тај неки комични део.Нас је црни хумор и одржао. То је специфично за тај народ тамо.- То је као кадаодете на сахрану, па се тело брани од туге тако што видите да се неко спотакао или бубнуо нешто, па се засмејеш. Тако је и са ратом, ми смостално бежали у нешто што је ближе животу и радости животаи више смо ценили те тренутке дружења, мирног времена... И зато не волим баш пуно да причам о томе. И кад бих радио филм о рату, ја бих причао само о томкомичним ситуацијамаиз рата, јер би тако показао тај бесмисао свега тога -искрен је Јово.(Стил)БОНУС ВИДЕО:

Како је Јово ПРЕЖИВЕО 12 дана у колони "Олује"

Ваш коментар

Нема коментара