7 типова људи које не треба пуштати у кућу у старости

Са годинама, дом престаје да буде само место за спавање и испијање чаја. Он постаје тврђава &ndash; са тихим јутрима, познатим мирисима, старим фотографијама које немо посматрају са зидова и фотељом у којој се некада заспало са књигом у крилу. То више није само стан или кућа &ndash; то је мали свет грађен деценијама, са сопственим ритмом, сећањима и топлином.И што сте старији, то јасније схватате: пустити некога у тај свет готово је исто што и пустити га у сопствену душу. А, нажалост, не долази сваки гост са добрим намерама.Постоје људи чије присуство може да вам поквари дан, ако не и читаво расположење. У младости се преко тога лакше прелази &ndash; изађе се у шетњу, промени се окружење, заборави се. Али у старијем добу, сваки туђи упад осећа се јаче и дубље.Фото: Профимедиа&quot;Држи пријатеље близу, а непријатне људе далеко од свог прага&quot; &ndash; тако би могла да гласи савремена народна мудрост.Хајде да видимо који &quot;гости&quot; најчешће доносе немир у кућу.1. Трачарске комшијеПостоји стара изрека: &quot;Реч није врабац &ndash; кад једном одлети, не можеш је ухватити.&quot; У малим срединама то посебно важи. Гласине се шире брже од мириса свеже печеног хлеба.Долазе под изговором &quot;само да питају како сте&quot; или &quot;да мало попричамо&quot;. У почетку делује безазлено: како сте, ко је долазио, шта сте кували. А онда, ниоткуда, до вас стигну приче које никада нису постојале &ndash; да се унука удаје, да дугујете новац, да сте рекли нешто што никада нисте.Трачеви живе сопственим животом. Расту, мењају облик и постају извор непотребне бриге. А у старости, свака сувишна реч може постати сувишан терет.Најбоље је држати дистанцу. Будите љубазни, али штури. Што мање знају &ndash; мање ће и измишљати.2. Вечити жалиоциРазговор са њима подсећа на временску прогнозу у којој је сваки дан &ndash; киша. Ујутру &quot;све боли&quot;, поподне &quot;ништа не ваља&quot;, увече &quot;живот је неправедан&quot;.Лав Толстој је рекао: &quot;Сви желе да промене свет, али нико не жели да промени себе.&quot;Стално жаљење често није вапај за помоћи, већ навика која полако исцрпљује и саговорника. После сат времена таквог разговора, чак и сунце делује напорно.У зрелијим годинама, мир у глави постаје драгоцен. Разговори који остављају празнину луксуз су који себи не треба да дозволите.3. Хронични дужници&quot;Позајми новац пријатељу и изгубићеш и новац и пријатеља&quot; &ndash; изрека која се, нажалост, често потврди.С годинама схватиш да новац није само средство плаћања, већ и симбол самосталности и сигурности. Када њега нема, нестаје и унутрашњи мир.Такви људи увек имају убедљиве реченице: &quot;само до следећег месеца&quot;, &quot;кратко&quot;, &quot;обећавам&quot;. А &quot;кратко&quot; се често претвори у дуготрајну тишину.Понекад је најздравија одлука &ndash; рећи &quot;не&quot;. Не спашавати некога од последица његових избора.4. Случајни пријатељиПријатељство се не мери бројем година, већ присутношћу у тешким тренуцима.Постоје људи који се сете вашег постојања само када им нешто треба. Долазе са осмехом, а одлазе са вашим временом, енергијом или новцем.Истина је једноставна, иако болна: ко долази само из користи, никада заправо није био пријатељ.5. Људи који са собом уносе хаосНеки људи, колико год желели да верујемо у супротно, стално носе немир са собом. Где год се појаве &ndash; настају проблеми, нејасни позиви, сумњиве приче.Дом није место за туђе олује, нарочито у годинама када је мир потреба, а не луксуз.6. Енергетски вампириНе вичу, не траже новац, не намећу се отворено. Али после њихове посете осећате се потпуно исцрпљено.Сатима могу говорити о туђим проблемима, политици, неправдама које не могу да се промене. А када оду &ndash; остаје тишина и умор.Чувајте своју енергију. Није сваки разговор вредан трошења онога што вам је остало.7. Рођаци са &quot;интересом&quot;&quot;Породица је тамо где воле без рачунице&quot;, говорио је Оскар Вајлд. Нажалост, не схватају сви рођаци ту истину.Неки у старијим члановима породице виде само извор помоћи &ndash; новчане, кућне или емотивне. Ако се границе не поставе на време, дом лако може постати место сталног притиска.Старост није слабост, већ право избора. Право да одлучите ко седи за вашим столом, а ко остаје испред врата.Бирајте оне који долазе са добрим намерама, а не са теретом, захтевима или скривеним плановима. Јер дом нису само зидови. Дом је ваш свет. И само ви одлучујете ко у њега има приступ.СтилБОНУС ВИДЕО:

7 типова људи које не треба пуштати у кућу у старости

Ваш коментар

Нема коментара