"ПАЛИ БИ С НОГУ" Како је чашица спојила Голумбовског и Краља

Рођен 15. марта 1941. године, на сцену је стао већ са десет година. Студије глуме завршио је у класи са легендарним глумцима Зораном Радмиловићем, Станиславом Сташом Пешићем, Петром Краљем, Милошем Жутићем и Оливером Катарином Вучо.Душан Голумбовски остварио је више од педесет улога у театру, филму и телевизији, а снимио је и преко стотину епизода популарних серија, са посебним успехом у пројектима сценаристе Синише Павића.Фото: В. ДаниловВелику популарност стекао је у серијама &bdquo;Срећни људи&ldquo; и &bdquo;Бела лађа&ldquo;, а бриљирао је и на сценама Народног позоришта и Позоришта на Теразијама. Његова улога тајкуна-антагонисте Озрена Солдатовића остала је урезана у срцима публике, док је истовремено тумачио и лик парничног, а потом кривичног судије у серији &bdquo;Бољи живот&ldquo;.- Многи мисле да сам увек тако опасан, јер су ме потпуно везали за лик Озрена. Неки ме чак приватно зову Озрен Солдатовић, не знају како се у ствари зовем, али мене таква популарност не оптерећује - рекао је једном приликом, па се осврнуо на почетке.- За то што сам постао глумац најзаслужнији су мој учитељ Илија Јанковић и једна чистачица. Учитељ је препознао моју склоност ка глуми и дао ми улогу у представи, а чистачица је препоручила моју изведбу чувеном Бати Миладиновићу у Радио Београду. Десетак година касније уписао сам Академију, у класи са Зораном Радмиловићем, Станиславом Пешићем и Петром Краљем - присетио се Голумбовски.Најближи пријатељ међу колегама био му је Петар Краљ, са којим је делио и професионалне и приватне тренутке:- Пера и ја смо се дружили на Академији свакодневно. Што на часовима, што приватно. У њему сам препознао част и поштење, што је веома ретко и изузетно код људи. При том је Пера симпатичан човек, духовит је, опуштен и, што је тада било јако важно, увек расположен за добру капљицу. Једном приликом, после гостовања у некој емисији, срели смо се негде око десет сати изјутра. Сели смо у бифеу &bdquo;Ласта&quot;, причали и пили све док нисмо пали с ногу. Мислим да смо се растали тек негде око поноћи. Никад ми се није десило ништа слично. Дружење с њим је било веома лепо. Живот нас је мало раздвојио, између осталог, јер сам престао да пијем из здравствених разлога. Током бомбардовања 1999. године имао сам мождани удар и од тада ни кап нисам попио&ndash; причао је Душан Голумбовски.Фото: В. ДаниловГолумбовски је имао тежак почетак &ndash; отац му је преминуо пре него што се родио, а мајка, балерина Душица Васиљевић, га је одгајала сама.- Отац је умро новембра 1940. године и ја сам, у ствари, посмрче. Мој отац Драгутин је био размажени син богатог индустријалца, а мајка Душица Васиљевић позната балерина. Из прича знам да, кад је мој деда умро, његово четворо деце, међу којима је био и мој отац, поделили су његово богатство. Отац је тада почео да живи сладак живот, први у Београду је купио &lsquo;Бентли&#39; - присетио се давно глумац.Касније се борио и са алкохолизмом, али је годинама био у складном браку са супругом Мирјаном, са којом има ћерку Ану.- Да се поново родим, опет бих био глумац! Све тешкоће и препреке, не бих мењао. Глума је мој живот и љубав коју не могу заменити ничим другим - искрено је говорио Душан.(Еспресо)БОНУС ВИДЕО:

"ПАЛИ БИ С НОГУ" Како је чашица спојила Голумбовског и Краља

Ваш коментар

Нема коментара