"САД треба да буду захвалне Данској, а не да прете"

Kako je danas Evropa „hrabra“ – bar na rečima. Svi su glasni, puni saopštenja, pretnji i velikih izjava o principima, pravu i odlučnosti. Kada treba da se govori, svi znaju šta bi i kako bi. Ali kada dođe trenutak za konkretnu akciju, nastaje tišina. Povlačenje. Saginjanje glave. Jer se pojavi gazda i jasno stavi do znanja ko odlučuje. Godinama slušamo mantru iz NATO-a: napad na jednu članicu je napad na ceo NATO. To se ponavlja kao sveta istina. Ali šta se dešava kada NATO zemlja ugrožava ili napada drugu NATO zemlju? Tada se pravila razvlače, ćuti se, relativizuje i sve se gura pod tepih. Očigledno je da solidarnost važi samo dok odgovara jačima. Evropska unija u tim trenucima ne deluje kao politička sila, već kao skup država bez stvarne volje i hrabrosti da se suprotstave problemima koji dolaze iz sopstvenih redova. Principi se zaboravljaju, pravo se selektivno tumači, a „evropske vrednosti“ postaju prazna fraza. EU sve češće izgleda kao struktura koja glasno moralizuje prema drugima, a nema snage da se suoči sa sopstvenim licemerjem. Da skratim EU je pi..ca koja muda nema