ИКОНА МОДЕ У ЈУГИ: Јованка је имала само ЈЕДНО модно правило

У времену када је мода била симбол идентитета и аутентичности, али и средство успостављања разлике према другоме, одевање је захтевало развијање маште, креативности и сналажење у суженом избору на тржишту робе.Будући да се модна индустрија у периоду од 60-их година 20. века тек развија, па сходно томе још увек не доноси у довољној мери прихватиљиве кројеве и иновативне дизајне одеће, одевање Јованке Броз се у овом периоду у највећој мери може дефинисати као висока мода, будући да је југословенска &bdquo;прва дама&ldquo; наручивала одећу по мери, уз директну комуникацију са креаторима, од којих се у највећој мери истицала чувена Мирјана Марић, али и загребачки модни студио Жижи Јелек.Фото: ПрофимеидаОд друге половине 1960-их, када долази до развијања модног дизајна некадашње Југославије, Јованка Броз постаје редовна гошћа на београдским сајмовима моде, а за стране посетиоце је често и сама приређивала ревије домаћих колекција, најчешће у просторијама некадашњег Yugoexporta.У оквиру ових манифестација, прва дама Југославије је организовала и ревије у част највиших државних званичника и њихових супруга. Тако је Јованка организовала и ревију за жену председника Републике Португалије Марију Естелу да Коста Гомес у октобру 1975, данску принцезу Бенедикту и принца Рихарда у новембру 1975, али и супругу председника Француске Валери Жискар д ́Естен 1976.Према етнографским изворима и сакупљеној грађи, Јованкини прохтеви за одећом били су скромни, до те мере да је често по неколико пута облачила исту одећу, и тиме пркосила трендовима и самој идеји моде која увек тежи имепративу новог. Неки извори сведоче и да је Јованка Броз често и преправљала одећу и накит.Оно по чему је икона југословенске моде била препознатљива јесте стил који се најбоље може окарактерисати као минималистички са неписаним правилом које је диктирало једноставност кројева, сведен, елегантан накит и једноставне фризуре.Као и у сваком одевању политичке и друштвене елите, постојала је јасна разлика између одеће за дан и вечерње одеће. За дневну одећу Јованка је најчешће бирала пажљиво скројене и струкиране костиме од штофа, свиле, а понекад и Шанелове костиме. У њеном гардероберу вечерњих тоалета често су се могли наћи и комади од свиле и лана. Њени одевни комади су били најчешће светлих боја и често с контрастним детаљима, мада је волела да &bdquo;понесе&ldquo; и љубичасту и тамно зелену боју.Модни магнати, попут Балмејна, Баленсијаге и Диора били су присутни у њеним колекцијама, па је краљица југословенског стила остала препознатљвиа и по Балмејновом мантилу. За обућу је углавном бирала једноставне салонке, Балмејнове потпетице или оне из домаћих занатских радњи. Читав изглед употпуњавале су претежно кожне ташне у животињским дезенима и дамски шешири у разним кројевима.Фото: ПрофимеидаПрема једном етнографском извору, обућу за Јованку Броз прво је израђивао приватни обућар Глоговац, који је имао радњу у пасажу у Кнез Михаиловој улици непосредно поред продавнице обуће &bdquo;Петар Велебит&ldquo;. Након разговора руководилаца фабрике обуће &bdquo;Петар Велебит&rdquo; с њеним ађу-тантом, мајором Луком Перишићем, и његове посете фабрици, &bdquo;Петар Велебит&rdquo; је преузео израду свих ципела за њу, а у истој фабрици је рађена и обућа за Јосипа Броза.Оно што пада у први план када је Јованка у питању јесте њено &ldquo;правило&rdquo; нестриктног придржавања модних трендова, и фокусирање на дискрецију, једноставност и елеганцију, без упуштања у разне форме експериментисања како са одевањем тако и са фризурама и телом. Тако, можемо запазити да матрона југословенског стила није мењала фризуру, а није се ни фарбала све док није почела да седи.По свему судећи, њена одећа је била мешавина југословенске модне индустрије, занатске производње, али и највећих светских модних кућа.(Стил)БОНУС ВИДЕО:

ИКОНА МОДЕ У ЈУГИ: Јованка је имала само ЈЕДНО модно правило

Ваш коментар

Нема коментара