БОБА СТЕФАНОВИЋ: Ушао у историју музике - умро заборављен

Боба Стефановић је рођен је 21.маја 1946.године у Београду и одрастао је на Чубури, у Молеровој улици. У његовој улици 1958.године основано је аматерско омладинско позориште &ldquo;Дадов&rdquo;, где је малени Боба пронашао свој свет. Свирао је гитару, компоновао, писао поезију&hellip;ФОТО: Архива новостиСа свега петнест година, почиње музичку каријеру. 1962. године у вокално-инструменталном саставу &ldquo;Златни дечаци&rdquo; наступа најпре као гитариста, а убрзо и као певач. Са њима је провео пет година. Била је то једна од првих југословенских рок група, углавном су свирали обраде страних хитова, касније и ауторске песме, од којих је најпознатија &ldquo;Чудна девојка&rdquo;.Након &ldquo;Златних дечака&rdquo; Боба постаје члан мушко-женског квартета &ldquo;Оне и они&rdquo; у којој су осим њега наступали Миња Субота, Лидија Кодрич и Далиборка Стојшић. (Може се рећи да су били претеча &ldquo;АББЕ&rdquo;).На Београдском пролећу 1970.године Боба је извео свој највећи хит, чувену &ldquo;Обриши сузе драга&rdquo;. Постао је изузетно популаран,па је одлучио да започне соло каријеру. 1971.године напушта групу &ldquo;Оне и они&rdquo; а Жарко Данчуо ускаче на његово место.фото: Принтскрин/Јутјуб/ ПГП РТС - Званични КаналА, почео је да пева случајно. На мору, да би се допао једној девојчици. Допало се девојчици, али и другима. И врло брзо наметнуо се посебним стилом и гласом. И баш у време када је у Београд стигла прва плоча Елвиса Прислија, Боба Стефановић је добио први ангажман у клубу &ldquo;Еуридика&rdquo;. А онда су почели да стижу позиви са радио-станица. Са групом добрих другара основао је &ldquo;Златне дечаке&rdquo;, прву, како се некад звало, вокално-инструменталну групу (ВИС) код нас. Постали су популарни, али не и дуготрајни.Боба није лио сузе за њима, јер су га убрзо прославиле &ldquo;сузе радоснице&rdquo;. Бобине &ldquo;Сузе&rdquo; постале су симбол домаћег евергрина, омекшавајући најтврђа женска срца. Успех те песме објашњава лепом, певљивом мелодијом и искреним текстом. Композиција је додирнула многа срца и душе. Златни дечак за њу је добио пет златних плоча. А онда су кренуле &ldquo;Кажи ми да још си увек сама&rdquo;, &ldquo;Чувај се ватре срца мог&rdquo;, па онда &ldquo;Руже&rdquo;...Следиле су потом године успона са групом &ldquo;Оне и они&rdquo;. Казује да се тих давних дана забављао са Лидијом Кодрич, а добар друг је био и са Далиборком Стојишић, која је била мис Флориде. А једне недеље придружио им се и Миња Субота. Готово нехотице, десет година пре чувене &ldquo;Абе&rdquo; ова четворка је дрмала, нарочито у бившем Совјетском Савезу.View this post on InstagramA post shared by JUGOSLAVIJA / YUGOSLAVIA (@jugoslavija.sfrj)Пре &ldquo;наше Абе&rdquo;, Боба је харао целим балканским регионом. Давних година на фестивалу &ldquo;Златни јелен&rdquo; у Брашову, у Румунији, успео је да победи и чувеног Хулија Иглесијаса. Боба је био први, а чувени Шпанац тек пети. Певао је и са Клифом Ричардом, а отварала су му се и врата париске &ldquo;Олимпије&rdquo; и ланца &ldquo;Шератон&rdquo; хотела.Многи нажалост данас не знају ко је, а ушао је у историју домаће музике.Према истраживању аустријске академије сврстан је у један од пет најлепших гласова света. Не само да се не зна то, већ није познато и да је био изврстан сликар. Углавном су мислили да он само нешто &quot;слика&quot; кад нема довољно концерата, чисто да убије време.Осим дарова за музику и сликање, имао је и дар да сјајно пренесе знање, да пише, говори стране језике, а врло често је показивао невероватно интересовање за филозофију, психологију, религију, историју....Све оно што су људи имали прилике да виде - да свира клавир, гитару, усну хармонику, бубњеве - сам је научио. Толико самоук и свестран, а опет данашњим генерацијама евентуално препознатљив по песмама &quot;Обриши сузе драга&quot; и &quot;Кажу ми да још си увек сама&quot; које није чак сам писао, већ су му дате тек да их маестрално интерпретира и тако им удахне вечни живот.ФОТО: Архива новостиВажио је за великог срцеломца. Али и данас се држи девизе да &ldquo;џентлмени раде и ћуте&rdquo;. После бројних љубавних &ldquo;турбуленција&rdquo;, скрасио се у трећем браку. Срећу су ми донеле и три ћерке. Сада о боемском животу &ldquo;човека са гитаром&rdquo; сведоче само приче и анегдоте. Уз кафу и по неку цигарету.Умро је у Београду 9. фебруара 2015. године у 69. години живота.

БОБА СТЕФАНОВИЋ: Ушао у историју музике - умро заборављен

Ваш коментар

Нема коментара