Преминуо један од наших најистакнутијих књижевника

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да је 6. фебруара 2026. године, у Новом Саду, у 82. години,преминуо академик Миро Вуксановић (Крња Јела, 4. маја 1944), један од наших најистакнутијих књижевника. Поред богатог књижевног опуса, његов немерљив допринос српској култури огледа се и у плодном уредничком раду и покретању значајних едиција. Такође, пружио је велики допринос развоју библиотекарства у Србији.Основну школу завршио је у родном месту, а Вишу реалну гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1969. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност.Радио је као професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора. Био је управник Градске библиотеке &bdquo;Карло Бијелицки&ldquo; у Сомбору (1975&ndash;1988). У том периоду фонд Библиотеке увећан је за сто хиљада књига. Покренуо је издавачку делатност Библиотеке и био њен уредник. Уређивао је часопис &bdquo;Домети&rdquo; (заменик главног уредника 1974&ndash;1978, главни уредник 1979&ndash;1988). Такође, уређивао је издавачку делатност &bdquo;Раванград&ldquo; (1979&ndash;1988).Фото: В. ДаниловУ Библиотеци Матице српске био је управник од 1988. до пензионисања 2014, кад је изабран за председника Управног одбора ове установе у којој је покренуо и био уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата. Вуксановићев управнички рад у најстаријој српској библиотеци националног значаја илуструје чињеница да је њен електронски каталог, будући да има милионски број записа, основа Виртуелне библиотеке Србије (систем ЦОБИСС), да има велику дигиталну библиотеку и сређен систем заштите културних добара. Обновио је Годишњак Библиотеке, покренуо едицију &bdquo;Трагови&rdquo;, едицију о дародавцима и друга издања. Такође, био је уредник петојезичне &bdquo;Библиографије књига у Војводини&ldquo;. Уредио је &bdquo;Каталог српских књига у Бечу 18. века&ldquo; и више од 150 каталога изложби, као и велики број томова каталога Библиотеке.За рад у библиотекарству добио је републичке награде: &bdquo;Милорад Панић Суреп&rdquo; (1996), &bdquo;Запис&ldquo; (2007), &bdquo;Ђуро Даничић&ldquo; (2009) и &bdquo;Јанко Шафарик&rdquo; (2014). Октобарску награду Сомбора добио је 1986. године.Био је члан Управног одбора Матице српске (1988&ndash;2008); потпредседник Матице српске од 2004. до 2008. године. Дао је основну концепцију Издавачког центра Матице српске. Од 2008. био је главни уредник Издавачког центра Матице српске, у оквиру којег је покренуо Антологијску едицију &bdquo;Десет векова српске књижевности&ldquo;, која је награђена Специјалном наградом на Међународном београдском сајму књига 2014. као &bdquo;најдалекосежнији подухват у српском издаваштву&rdquo;. Као главни уредник ове јединствене едиције, са својим сарадницима, значајно је допринео да се јасније назначи корпус српске литературе од Светог Саве и усмене књижевности до савремене српске књижевности. Уређивао је и Едицију &bdquo;Матица&ldquo; где по позиву своје књиге објављују водећи савремени српски књижевници. Био је уредник &bdquo;Његошевог зборника Матице српске&ldquo;.За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Управник Библиотеке САНУ постао је 2011. године. Био је уредник Трибине Библиотеке САНУ, у оквиру које је покренуо истоимени годишњак са текстовима изговореним на приказивању књига и научних зборника. Био је уредник едиција САНУ: &bdquo;Приступне беседе српских академика (1886&ndash;1947)&ldquo; (3 књиге &ndash; 2019, 2020, 2021), &bdquo;Академске беседе&ldquo; (од 2016), &bdquo;Приступна предавања дописних чланова&ldquo; (од 2019) и &bdquo;Библиографије чланова САНУ&ldquo; (од 2019). У оквиру Академије био је председник Академијског одбора за историјат и објављивање академских беседа (од 2019), Академијског одбора за културу и уметност (2018&ndash;2020) и Одбора за проучавање историје књижевности (2014&ndash;2019), као и члан Одбора за Етимолошки речник српског језика и Академијског одбора за српско питање. Био је члан Извршног одбора Огранка САНУ у Новом Саду (од 2011) и председник Управног одбора Института за српски језик САНУ. Такође, био је члан Уређивачког одбора &bdquo;Српске енциклопедије&ldquo; коју издају САНУ, Матица српска и Завод за уџбенике.Од 2003. био је члан Уређивачког одбора &bdquo;Српског биографског речника&ldquo;. Написао је више од 150 лексиконских прилога и редиговао текстове из своје уредничке надлежности.Приредио је књиге &bdquo;Лаза Костић у Сомбору&ldquo; (1980), &bdquo;Раванград&ldquo; Вељка Петровића (1984), књигу разговора &bdquo;Ликови Милана Коњовића&ldquo; (1991), &bdquo;Летопис&ldquo; Стевана Раичковића (2007), антологијско научно издање &bdquo;Петар ИИ Петровић Његош&ldquo; (2010), &bdquo;Српски рјечник или азбучни роман: књижевни делови првог и другог издања (1818, 1852)&ldquo; Вука Стефановића Караџића (2012), антологију &bdquo;Милован Ђилас&ldquo; (2013), антологију &bdquo;Његош, два века&ldquo; (2013), &bdquo;Дигитализовани Његош, прва издања Његошевих дела&ldquo; (уникатно издање у 11 књига на 1508 страна), антологију &bdquo;Миодраг Булатовић&ldquo; (2016) и друга издања.Дужност председника Управног одбора Андрићеве задужбине обављао је од 2016. до 2025. године. Био је покретач и председник Уређивачког одбора &bdquo;Критичког издања дела Иве Андрића&ldquo; (од 2016), главни уредник &bdquo;Библиографије Иве Андрића&ldquo; (2011&ndash;2021) и часописа &bdquo;Свеске Задужбине Иве Андрића&ldquo; (2019&ndash;2025).Такође, био је члан Управног одбора Задужбине Милоша Црњанског (2007&ndash;2012), потпредседник Вукове задужбине и члан Националног савета за културу (од 2011, председник 2014 &ndash; 2015).Његов плодоносан књижевни рад изнедрио је ретко богат опус у српској књижевности, у којем се издвајају наслови: &bdquo;Клетва Пека Перкова&ldquo; (1977), &bdquo;Семољ гора&ldquo; (2000), &bdquo;Семољ земља&ldquo;, (2005), &bdquo;Семољ људи&ldquo; (2008), &bdquo;Отвсјуду&ldquo; (2008) и др.За књижевни рад добио је многа признања и нагаде, међу којима су: Награда &bdquo;Политике&rdquo; за причу (1975), Награда &bdquo;Мирослављево јеванђеље&rdquo; за најбољу прозну књигу у Југославији за период 1997-2000, Награда за уметност Вукове задужбине (2000), Просветина награда за прозу (2000), &bdquo;Борбина&rdquo; награда за књигу године (2001), Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине (2002), Награда &bdquo;Лаза Костић&rdquo; за приповедну прозу (2005), НИН-ова награда за најбољи роман (2005), Награда &bdquo;Меша Селимовић&rdquo; за најбољу књигу на српском језику (2005), &bdquo;Статуета Бранка Радичевића&rdquo; Бранковог кола (2010), Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2012), Награда &bdquo;Стојан Новаковић&rdquo; (2012) &bdquo;Вељкова Голубица&rdquo; за свеукупно приповедачко стваралаштво (2015). За &bdquo;нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији&ldquo; добио је Вукову награду (2004).Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску књижевност и културу.

Преминуо један од наших најистакнутијих књижевника

Ваш коментар

Нема коментара