УМРО У ТУЂИНИ Вук на самрти молио да му ОВО донесу из Србије

Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика који је увео фонетски запис &quot;пиши као што говориш&quot;, врло је интригирао тадашњу јавност због многих поступака, занимљивог живота и важних функција које је имао.Свештеници су му спочитавали да користи &bdquo;језик говедара&quot;, подржаваоци његове реформе српског језика су били прогањани, али Вук није одустајао.- Оно што је Никола Тесла у науци, Милош Обреновић или Карађорђе у политици, Иво Андрић у књижевности, то је Вук Караџић у домену глобалне духовне револуције- стварања језика, књижевности и правописа и нарочито скупљања народних умотворина, којима је један Гете био фасциниран - каже за ББЦ Ђорђе Кадијевић, режисер телевизијске серије &bdquo;Вук Караџић&quot;.Фото: ВикипедијаКако су заиста изгледа последњи сати Вука Караџића?Преминуо је у Бечу, далеко од родног Тршића и Србије, а његова смрт означила је крај једне епохе. Умро је пре него што су његове идеје о стандардизацији српког језика званично прихваћене у Кнежевини Србији.О његовој смрти имамо два веродостојна записа. Први је записао Александар Сандић (1836 - 1908), који је једно време био и лични Вуков секретар, а други је записала његова ћерка Мина,коју је од милошти звао Соко.Сандић је написао велики број чланака о Вуку. Посебно је често описивао Вукову смрт, најопширније у тексту који су објавили Голуб Добрашиновић и Боривоје Маринковић у књизи &quot;Сусрети с Вуком&quot;.У чланку &bdquo;Смрт Вукова&ldquo; Сандић је записао:&bdquo;До пред подне оног дана када ће умрети, казивао је, по свом обичају, нешто у перо свом писару и читачу Тиролу &mdash; док му у посету не дође славни лекар, професор др Шкода. Распита се како му је, прегледа га и нареди да се старац мане посла. Нека нешто презалогаји, па нека прилегне да се одмори... Старина Вук послуша лекара. У постељи заспа &ndash; што &#39;но кажу &ndash; као окупан.Око четири сата предвече тргну се из сна, ожеднео. &mdash; Мина, соколе (тако је од милоште звао своју ћерку Вилхелмину), да ми је сад да се напијем воде са &#39;Корита Иванбегових&#39;, чини ми се да бих одмах оздравио! &mdash; Мина му донесе чашу воде. Испи је у сласт. Погледа по соби; застаде погледом на красним јаворовим гуслама изнад своје постеље, с прочелом о зиду. Клону главом на узглавље и, помислиш, заспа &ndash; а не, издахнуо је. Тако се лако старац растао с душом...Фото: ВикипедијаМина о очевој смртиУ заоставштини аустријског књижевника Лудвига Аугуста Франкла (1810&ndash;1893), који је водио доста живу преписку с Мином Караџић-Вукомановић, чува се једна Минина забелешка о Вуковој смрти.Вук је, према Минином казивању, умро 7. фебруара (по новом календару) у 4 сата после подне. Тога дана био је силно жедан. Имао је температуру. Бунцао је и стално тражио да једе краставце из свог брдовитог завичаја &mdash; Тршића. Имао је велике болове. &bdquo;Траје ли још увек исто? Неће никада проћи&ldquo;, биле су Вукове речи.Мина је непрестано била уз свог оца. Вук ју је звао својим &quot;соколом&quot;, јер је стално облетала око њега, будно мотрећи на сваки његов покрет. На самрти, обратио јој се речима: &bdquo;Стално слушам како око мене удараш својим крилима.&ldquo;У постељи је провео само један дан. Према Минином запису, и тада је желео да настави с радом &ndash; затражио је рукописе да исправља.&bdquo;Сутра ме нећете у њему (кревету прим.аут.) задржати&ldquo;, рекао је.Упркос томе што је умирао, говорио је одлучно: &bdquo;Жури ми се! Што се зими не сврши &ndash; никад се то неће урадити. У пролеће морам поново да путујем.&ldquo;Фото: ВикипедијаЧиме се све бавио Вук Караџић?Иако је већи део свог живота провео у Бечу, Вук Караџић је у Београду оставио значајан траг.На место градоначелника дошао је 29. марта 1831. годинекада је кнез Милош &ldquo;сојединио&rdquo; Магистрат београдски са Судом београдским и именовао га за председника те институције што је, у ствари, био први човек престонице с платом од 1.200 форинти сребра.. У Београдском магистрату Вук је морао да решава различите управне и судске спорове, као што се види из његових записа у судским протоколима.Осим спорова грађанско-правне природе, решавана су и разна кривична дела: крађа, силеџијство, убиства&hellip; Ипак, на положају градоначелника Београда Вук је остао око годину дана. После свог кратког искуства на месту градоначелника које му се очигледно није допало, у писму Димитрију Давидовићу написао је овако:- За президента Магистрата нахије и вароши Београдске може се наћи готово у сваком селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свршавати, као и ја, а ја, живећи по својој вољи, могао би што радити, што сваки не може - пренео је Натионал Геограпхиц својевремено Вукове речи.Фото: Архива НовостиВук јепоред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологијиу комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору.Дао је, између осталог, исвоје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван.(Стил)БОНУС ВИДЕО:

УМРО У ТУЂИНИ Вук на самрти молио да му ОВО донесу из Србије

Ваш коментар

Нема коментара