РУСИ И ДАЉЕ КРЧЕ ШУМЕ: Комшије страхују, војска је присутна

Граница дуга више од 1.300 километара, која вијуга кроз шуме и мочваре, уласкомФинскеуНАТОу априлу 2023. постала је најдужа додирна тачка између Алијансе и руске сфере утицаја.Амерички Институт за проучавање рата (ISW) наводи да фински јавни медијски сервис YLEредовно анализира сателитске снимке како би пратила руске активности, а најновија анализа открива значајне промене.Анализа објављена крајем јануара показује да јеРусијапочела с обновом гарнизона из совјетског доба у Петрозаводску, који је напуштена од 1990-их година.Главни град РепубликеКарелијеудаљен је око 175 километара од финске границе, а у њему се већ налазе ваздухопловна база и складиште опреме.У градској четврти Рибка сада су искрчене велике шумске површине и примећене десетине војних возила.- Грађевински радови указују на то да се објекат припрема за трајну употребу - рекао је за YLEвојни стручњак Марко Еклунд, који више од 25 година прати кретање руских оружаних снага, преноси Индекс.🇷🇺 🇫🇮 Satellite imagery shows that Russia is renovating/reconstructing an old military base in Petrozavodsk, near the border with Finland. According to Yle, the site is being prepared to accommodate up to 15,000 soldiers.The territory of the garrison &mdash; abandoned since the 2000s&hellip; pic.twitter.com/edqURVfZ6V&mdash; Kate from Kharkiv (@BohuslavskaKate) February 1, 2026Будућа база новог руског корпуса?Према његовим речима, гарнизон би могао да служи за смештај новог 44. армијског корпуса, који Русија планира да успостави у Карелији.Тај корпус би требало да обухвати 15.000 додатних војника, којима ће бити потребан смештај и полигони за обуку.Поред тога, настављају се и радови на војном граду у Кандалакши, о чему је YLEизвјештавао и прошле године.Фото: ПрофимедиаАлександар Стуб, председник ФинскеСателитски снимци показују да је у гарнизону Лупче-Савино, стотинак километара од финске границе у подножју полуострва Кола, изграђено неколико нових зграда.Еклунд сматра да би се проширење требало користити за нову артиљеријску бригаду и делове инжењеријске бригаде, с укупно око 2.000 војника.Ова запажања наводи ISW у једном од најновијих извештаја.- Русија гради војну инфраструктуру у близини финске границе, вероватно у оквиру ширих напора војне експанзије помоћу којих руске оружане снаге треба да се припреме за могући будући сукоб са НАТО - наводи амерички тинк тенк, који је и раније извештавао о ширењу руске инфраструктуре уз финску границу.Фото: DepositphotosДогађаји се уклапају у реорганизацију коју је Кремљ најавио 2024. године, када је Западни војни округ подељен на Московски и Лењинградски округ, који сада обухваћа све регионе који се граниче са земљама НАТО.ISW је тај корак оценио као руски покушај да &quot;побољша стратешку командну структуру дуж северне границе и позиционира се према НАТО дуж финске границе&quot;.Финци не виде непосредну претњу, али када се рат у Украјини заврши....Финска војна обавјештајна служба у новом извештају наглашава да &quot;промене покренуте реформом оружаних снага&quot; под командом Кремља не представљају непосредну претњу, јер &quot;досад нису довеле до значајног повећања војних способности Русије у суседству Финске&quot;.Већина руских оружаних снага ангажована је уУкрајини.- Међутим, након завршетка рата јасно је да је Финска један од главних смерова у којем ће се руске оружане снаге развијати -наводи се даље у извештају.Еклунд за YLEобјашњава да је северно подручје уз границу са Финском стратешки изузетно важно за Русију у случају могућег сукоба са НАТО.Он наводи да на том подручју само уски копнени појас повезује полуострво Колу, на којем је стационирана рускаСеверна флота, с остатком земље.Фото: Depositphotosфинско-руска граница- Ако би тај теснац (Руси) икада изгубили, копнена веза измеђуполуострва Колеи северне нуклеарне флоте са Русијом била би прекинута - казао је Еклунд.Јачање инфраструктуре у близини Финске очигледна је реакција на улазак те земље у НАТО пре скоро године, што је руско водство оштро критиковало, а шеф дкипломатије Сергеј Лавров поручио је да су тиме &quot;изгубљене десетине година добросуседских односа&quot;.Од тада је Финска све чешћа мета руске пропаганде.Прошле годинеКремљје ту земљу назвао &quot;агресивном антируском државом&quot; и оптужиоХелсинкида припрема напад на Русију.У недавном интервјуу за државну агенцију Тас, бивши председникДмитриј Медведевподругљиво се изразио о Финској.Фото: Профимедиафински и британски војник током НАТО вежбеМедведев пуцао према ФинскојАктуелни заменик председавајућег Савета безбедности Руске Федерације говорио о својој артиљеријској обуци током служења војног рока и казао да је повремено &quot;пуцао и у смеру финске границе&quot;.На питање &quot;Зар не бисте сада волели да пуцате на Финску?&quot; Медведев се, према транскрипту, насмејао и рекао да су &quot;Искрено, то чудни људи&quot;.Медведев је тврдио да су Финци заборавили да јеСовјетски Савезомогућио независност земље и касније их ослободио од тога да буду &quot;Хитлерова сателитска држава&quot;, иако су Совјети 1939. извршили инвазију на Финску и припојили скоро десетину њене територије.По Медведеву, Финска би заправо требало да буде захвална, али су они &quot;добре, конструктивне односе&quot; једноставно &quot;уништили&quot;.Фото: ПрофимедиаНа крају је изрекао и једва прикривену претњу.- Нећемо да плачемо за њима. Али не бих им саветовао да се тиме шале јер им искуства сукоба из 20. века не иду у прилог - пренео је Тас његове речи.ISW претпоставља да су Медведевљеве изјаве део психолошког рата Кремља, са циљем стварања наводних разлога за будуће војне акције.Руски владини званичници директно су претили Финској, између осталог и реториком којом је Русија лажно оправдавала своју инвазију на Украјину,пише у анализи тог института.Фото: ПрофмедиаФинска војна обавештајна служба сматра да је све то део хибридног ратовања којим Москва покушава да дестабилизује Запад, а то укључује, осим ширења дезинформација, и шпијунске или саботажне акције на критичној инфраструктури, попут подморских каблова.YLE,ISWБОНУС ВИДЕО:

РУСИ И ДАЉЕ КРЧЕ ШУМЕ: Комшије страхују, војска је присутна

Ваш коментар

Нема коментара