ТАЈ РОМАН ЈЕ БИО ОДЈЕК МЛАДОСТИ: Љубавна прича Синише и Љиље

Љиљана и Синиша Павић били су синоним за један од најскладнијих парова у драмском свету, али и синоним праве љубави за коју се бори и која траје. Сада је Љиљана у 91. години живота отишла код свог Синише у вечно царство. Синиша је једном приликом говорио о лепоти своје супруге и о томе како су се заволели.Љиљана Павић заједно са својим супругом Синишом годинама је стварала најгледаније серије. Њихову љубавну причу чувени сценариста искористио је да напише сцену у серији &quot;Врућ ветар&quot; открио је Павић својевремено у исповести за Курир.Фото: Д. МиловановићВишња на Ташмајдану- &quot;Вишња&quot; је штампана 1966. И три године стајала је по уредничким фиокама. Писао сам је дуго, дотеривао, преправљао, у време кад сам се, условно речено, растајао са једним периодом живота. Тај роман је био одјек младости, гимназијских дана безбрижности и ведрине која одлази с неким годинама. Била је то књига о мојој генерацији. Како смо се заљубљивали и разочаравали и много маштали.Рецензент ми је био Васко Попа, уредник у &quot;Нолиту&quot;. Позвао ме и рекао: &quot;Ноћас смо је прочитали, Милош Стамболић и ја. Имам само један савет. Увек пишите овако. Види се да је ово рукопис изашао из ваше руке, без икаквог &#39;изма&#39;. Останите му верни.&quot; Обећао сам.На неки посредан начин тај роман ме је довео и до Љиљане. Она је књигу прочитала у студентском дому, и тако ме упознала пре него ја њу. Кад сам је први пут срео у судници, био сам у врло јадном стању. Три месеца пре тога умро ми је отац, мој најјачи емотивни ослонац у животу. Осећао сам се бескрајно сам и опустошен. Као делфин насукан на обалу, неспособан да се врати у воду ако не наиђе плима да га повуче.Али наишла је она. Позвао сам је на кафу код &quot;Малог Париза&quot;. На тој кафи никако да договоримо следећи сусрет. Она је гледала у неки нотес, па је испало да не може ни сутра ни у четвртак, а онда сам ја фолирао да не могу у петак, а у суботу је она ишла на пут, и тако даље, врло слично сусрету Шурде и Весне у &quot;Врућем ветру&quot;. Ипак смо се некако усагласили.&quot;Велика снага воље- Љиљана је била и лепа и изузетно згодна девојка. На такси станици возачи су трубили за њом. Али се ускоро показало да у њој има и оног нечег што сам мислио да више нећу наћи. Најпре се показало да не уме да лаже. И кад би покушала, брзо је одустајала. Није јој ишло. Онда сам открио да се иза њене рањивости крије велика снага воље, да ће и велику љубав преболети ако није обострана. И, оно што је код ње било видљиво већ после неколико сусрета: велика доброта. У сплету врло противуречних особина, између осећања части и јаког ега, с једне, и склоности алтруизму и бриге о туђим невољама, с друге стране, увек би преовладала жеља да неком помогне. О томе је код ње одлучивао карактер више него женска слабост и лака суза.Фото:В.ДаниловКасније, у Власотинцу, њена мајка Олга, са којом се у мој живот вратило много оне доброте и спокојне разборитости које су отишле са мојом мајком, и чији је карактер наследила, испричала ми је причу о старом, усамљеном и непокретном човеку коме је сређивала и чистила собу. Још је била девојчица и, на путу до школе, обавила би то.Мој добри пријатељ Педа, коме нико није ваљао, па ни ја, рекао ми је: &quot;Ако се не ожениш Љиљом, обична си будала.&quot; Била је то најважнија и најбоља одлука у мом животу. Љиљана је најзаслужнија, или највише крива, што сам почео да пишем за телевизију. Мислио сам да ћу писати искључиво књиге- испричао је Павић.БОНУС ВИДЕО:

ТАЈ РОМАН ЈЕ БИО ОДЈЕК МЛАДОСТИ: Љубавна прича Синише и Љиље

Ваш коментар

Нема коментара