Што је Бранка Миљковића мајка сахранила у стакленом ковчегу

Иако су званични извештаји смрт Бранка Миљковића прогласили самоубиством, постојали су бројни докази који су сугерисали могућност убиства од стране хрватских националиста. До данас, мистерија око његове смрти остаје нерешена.Две недеље пре трагедије, Миљковић је послао последње писмо београдском књижевном критичару Петру Џаџићу. Ово писмо је изазвало спекулације да је мотив за његово наводно самоубиство могла бити љубавна туга, што оставља много простора за размишљање о позадини његове смрти.Последње писмо Бранка МиљковићаДраги пријатељу,Не знам зашто, али желим да ти објасним суштину свог пораза од кога се никада више нећу опоравити. Пре свега мораш знати да моја несрећа није пуки љубавни јад. Или, тачније речено, јесте то, ако се та моја љубав схвати као ерос у спинозистичком смислу.Та жена није била тек моја љубавница. Она је била прва и основна потреба мог духа. Она је била и моја духовна заштита и заклон. Она је била за мене заштитни омотач од метафизичке студени. Без Ње ја сам потпуно и директно изложен космичкој бесмислици и ноћи. Моја усамљеност је сада апсолутна.За мене не постоји област чистог важења и певања. Сад моје песме траже моју главу. Више нема ко да ме са њима помири. То је само Она знала. А није знала да зна. Поред ње најопасније мисли претварале су се у дивне и безазлене метафоре. Сада је све то подивљало и бесомучно кидише на мене.Фото: архива НовостиКада бих само могао побећи од онога што сам рекао! Живим у ужасном страху. Бојим се да говорим, да пишем. Свака ме реч може убити. Ја сам највећи део својих песама написао пре него сам Њу заволео, али тек са Њом ја сам постао песник, то јест онај који није угрожен оним о чему пева, који има један повлашћен положај у односу на оно што казује. Сада моја поезија губи сваку вредност и извргава се у мог најжешћег непријатеља.Можда бих ја постао прави песник да је та дивна Жена остала крај мене. Овако, ја сам онај што се играо ватром и изгорео. Пораз не може бити победа ма колико велики био. Изгубивши њу ја сам изгубио и своју снагу, и свој дар. Ја више не умем да пишем. Остала је само несрећа од које се ништа друго не може направити осим нове несреће.Сећаш ли се, драги пријатељу, да сам ја написао стих &ldquo;Један несрећан човек не може бити песник&rdquo;. Тек сада видим колико је то тачно.Ја ћу покушати да живим и даље, мада сам више мртав од свих мртваца заједно. Али ова ужасна патња је последњи остатак онога што је у мени људско. Ако њу надживим не очекујте од мене ништа добро. Али ја не верујем да ћу је надживети.Жели ти све најбоље БранкоП.С. Ако желиш да ми пишеш, пиши ми о Њој. Било шта. Не у вези са мном. Шта једе, како спава, да ли има назеб итд.; ти све то можеш знати. Свака ситница која се на Њу односи за мене је од непроцењиве вредности. Ако престанем да мислим о њој почећу да мислим о смрти.Бранко МиљковићПоноћ је. Довиђења.Бранко, Бјанкинијева 11, ЗагребМајка га сахранила тако да сви видеМеђутим, најближи чланови породице Миљковића су сумњали у веродостојност његовог наводног самоубиства и аутентичност писма. Мајка Бранка Миљковића је реаговала на ово писмо изразивши сумњу у искреност његовог садржаја.&quot;Љубитељи Бранкове поезије су преварени&quot;, написала је, оптужујући критичара Џаџића за објављивање преписке без њиховог одобрења. Изразила је уверење да се њен син никада не би убио због једне жене, чак и ако га је изневерила, јер је волео живот и имао избор. Тврдила је да су они који су познавали Бранка тврдили да је писмо намерно писано како би постигло емотивни ефекат код пријатеља, а не као исказ истинске љубави. Додала је да је Бранко пред неколико познаника саставио писмо у стилу заљубљеника романтичарске школе, подсмевајући се вештачкој романтичној атмосфери која је створена.смрти, да се обесио...Тужан смо ми народ.У ковчегу из Загреба... pic.twitter.com/XedkU9k76h&mdash; Жана Живаљевић 1244 (@zanazivaljevic) February 13, 2024Мајка је свог сина сахранила у ковчегу са стаклом, а на Твитеру постоји ова фотографија.- Вероватно не знате да је мајка Бранка Миљковића свог прелепог младог сина изложила и сахранила у ковчегу са стаклом. Ем лепотан, ем да сви виде да око врата није имао трагове дављења, конопца, изражавајући тада на једини могући начин, показно, сумњу у званичну верзију синовљеве - пише у опису.(Блиц жена)БОНУС ВИДЕО:

Што је Бранка Миљковића мајка сахранила у стакленом ковчегу

Ваш коментар

Топ коментари

Vladan S.

Toliko