`81 ПРЕСУДНА: Како су ГАЛАБИЈЕ постале Луисов заштини знак?

Рођен је 25. јуна 1952. године уЛесковцу, а надимак Луис добио је још као дете &ndash; због изузетних интерпретација песама Луја Армстронга, које је изводио већ са девет година. Тај надимак пратио га је до краја живота, а многи нису ни знали његово право име.Фото: В. ДаниловСпој џеза, фолка и душеЛуис је завршио средњу музичку школу у Нишу, а потом и Факултет музичке уметности у Београду. По образовању је био певач класичне музике и џез интерпретатор, али је публику освојио својим аутентичним стилом у којем је комбиновао џез са српском народном музиком и оријенталним мотивима &ndash; што је тада било готово незамисливо.Био је пионир споја неспојивог: могао је да пева &quot;Дуњо моја&quot; с истом лакоћом као и &quot;Wхат а Wондерфул Wорлд&quot;. Његове песме &quot;Не куни ме, не ружи ме, мајко&quot;, &quot;Дудо&quot;, &quot;Клетва&quot; и &quot;Кад ме једном не буде&quot; постале су евергрини.Трагична прича прве супругеУјавности је мало позната трагичнаприча о његовој првој супрузи, са којом је добио сина. Како је сам говорио, она га је напустила док је био у војсци 1979. године јер није желела да музичка сцена буде његов животни пут &ndash; желела је да буде просветар. Касније се, како је сам испричао, убила током ратних сукоба у Словенији.Породица му била свеИако је после трагедије тврдио да се више никада неће женити, живот му је подарио нову љубав &ndash; Дубравку, којој је посветио песму &quot;Дудо&quot;. С њом је добио сина Марка и ћерку Мају, који су наставили очевим стопама у музици. Марко је постао музичар и продуцент, док Маја, како је једном испричала, &quot;носи део татине душе у сваком тону који отпева&quot;.Трећа животна сапутница била му је Силвана, с којом је добио још троје деце &ndash; Сергеја, Андреја и Елу Миту. Увек је истицао да је породица његова највећа вредност, уз музику.Мало познати детаљи о Луису* Иако је јавности познат као певач, Луис је имао и диплому класичне музике, а једно време је разматрао каријеру у оперском певању.* Говорио је течно француски језик.* Током 80-их, живео је и радио у Паризу, где је наступао у џез клубовима.* Био је пасионски љубитељ вина, али никада није конзумирао теже дроге нити алкохол у већим количинама &ndash; и то је истицао као свој избор.* Његов последњи наступ био је 9 дана пре смрти, 22. јула 2011. године, у сарајевском клубу &quot;Јеж&quot;.Фото: Антонио Ахел/АТА имагесЗашто је носио хаљине?Гостујући у једној емисији Луис је открио зашто је носио галабије које су постале његов заштитни знак у дугој и богатој каријери.Како је истакао галабије је почео да носи од 1981.- Свирао сам у &quot;Еуридици&ldquo;, у једном београдском клубу. Проблем је био са вентилацијом. Било је вруће и зими и лети, а сама бина где смо свирали била је доста издигнута &ndash; ближа плафону. Пуно сам се знојио. На почетку, врло кратко био сам у војничим панталонама, које сам волео да носим. Оне су на крају свирке биле мокре и морао сам да их мењам. Имао сам и дугу косу коју сам морао да фенирам. Једног дана један од кумова ми је предложио да се обријем. То сам врло радо прихватио јер сам се и раније бријао док сам био у војсци. А други кум, кога сам венчао, ми је причао да се у Каиру, где ради његова мајка, носе галабије сличне онима које су се носиле овде некада давно, нарочито у јужним крајевима Србије и у Босни. Ја сам тај предлог прихватио и од тада не скидам галабије. - рекао је певач.Последњи дан и заувек у срцимаНастрадао је 31. јула у раним јутарњим часовима. Његов &quot;мерцедес&quot; сударио се са теретним возилом. Иза себе је оставио шесторо деце, безброј музичких хитова и неизбрисив траг на музичкој сцени Балкана.Сахрањен је 4. августа 2011. године на гробљу Збег у Борчи, уз присуство породице, пријатеља и бројних колега са естраде.Луис је отишао прерано, али његове песме и животна прича остају вечне. Био је уметник који није пристајао на компромисе и који је до последњег даха носио душу у гласу.(К1)БОНУС ВИДЕО:

`81 ПРЕСУДНА: Како су ГАЛАБИЈЕ постале Луисов заштини знак?

Ваш коментар

Нема коментара