НАЈОПАСНИЈЕ ЈЕЗЕРО НА СВЕТУ: Један сат крај обале значи СМРТ

Изграђен четрдесетих година када су Совјети померали производњу наоружања на исток како би избегли нацистичку инвазију, Мајак је био једна од најважнијих руских фабрика нуклеарног оружја и био је забрањен странцима 45 година.Године 1957. догодила се страшна експлозија у нуклеарки еквивалентна са ударом око 85 тона ТНТ-а. Експлодирао је резервоар са високо токсичним супстанцама и тада је на површину избачено око 70 тона радиоактивног отпада.Облак прашине проширио је изотопе цезијума и стронцијума на око14.500квадратних километара, погађајући око 270.000 совјетских грађана и њихове залихе хране.Beautiful Lake Karachay, Russia is so #polluted, #contaminated that 1 hour on its shores could mean certain death. pic.twitter.com/zOgd8CMoVX&mdash; Swarna (@swarnak7) July 14, 2015Пошто је њихов систем за складиштење отпада уништен, власти су одлучиле да усмере Мајаков стални ток радиоактивног ефлуента у језеро Карачај, у коме су недостајали површински испусти, што је инжињере чинило оптимистичним да ће све што се тамо баци бити закопано на неодређено време.Ово је добро функционисало десет година, све док тешка суша није погодила цео Чељабинск.Језеро Карачај је постепено почело да пресушује, откривајући радиоактивни седимент у свом басену.Ширење токсичне прашине зачинило је око1500квадратних километара земље стронцијумом-90, цезијумом-137 и мноштвом других непријатних елемената, преносиДејли мејл.Након што је језеро потпуно пресушило, остала је само радиоактивна прашина. Ветар је развејао радиоактивне честице, чијем је дејству било изложено више од пола милиона људи. Последица су биле деформације, болести и велики број смртних случајева.Језеро Карачај је описано као &bdquo;најзагађенијеместона Земљи&ldquo; од странеWorldwatch института,организацијеза истраживање животне срединеса седиштем уВашингтону.Тек након што је председник Борис Јељцин 1992. потписао декрет о отварању ове области, западни научници су могли да добију приступ -и одмах га прогласили најзагађенијим подручјем на планети.Језеро је акумулирало око 4,44ексабекерела(EBq) радиоактивности, укључујући 3,6 EBq цезијума-137 и 0,74 EBq стронцијума-90.Поређења ради, уЧернобиљској катастрофије испуштено између 5 и 12 EBq радиоактивности, али ова радијација није концентрисана на једној локацији.Фото: Википедија/Јавно власништвоНиво радијације близу места где је радиоактивни отпад одлаган је 1990. године био 600 рендгена по сату, по тврдњама америчког Савета за одбрану природних ресурса из Вашингтона, што је више него довољно да човека изложи смртоносној дози зрачења у року од сат времена.Од хаварије је прошло више од 60 година, али језеро Карачај је и даље екстремно озрачено.Само неколико минута на лицу места опасно је по живот, а свако ко се задржи дуже од једног сата неминовно ће умрети.Од децембра 2016. корито језера је потпуно испуњено, коришћењем специјалних бетонских блокова, стена и земље.Потпуно је затрпано годину раније, а затим јепраћена ситуацијапре постављања завршног слоја бетона и земље.Област око овог језера је потпуно затворена за посетиоце, јер би само приближавање њему могло да убије.Иако је властзалила језеро бетоном,у међувремену је почео да пуца и вода се поново излива у околину.ПоследицеРекаТеча, која снабдева водом оближња подручја, била је контаминирана, а око 65% локалног становништва се разболело од радијационе болести.Лекари су тоназвали &quot;посебном болешћу&quot; јер им није било дозвољено да у својим дијагнозама забележе зрачење све док је објекат био тајна совјетске владе.Када је коначно признато постојање овеустанове, у региону Чељабинск је забележен пораст броја оболелих од рака за 21 одсто, пораст урођених мана за 25 одсто и пораст случајева леукемије за 41 одсто.Руралне заједнице које окружују нуклеарно постројење у великој су мери патиле због трке њихове владе у нуклеарном наоружању са САД. У жељи да ухвате корак са технолошким развојем западног оружја, инжењери Мајака нису превише бринули о безбедности и објекат је претрпео неколико великих несрећа током педесетих и шездесетих година.Данас су огромни делови Чељабинска остали ненасељени као резултат загађења реке, експлозије 1957. и суше 1967. године.Површина језера Карачај је сада забетонирана, али њено загађење још увек није обуздано.Процене сугеришу да је око милијарду галона подземне воде контаминирано са 5 мегакурија радионуклида, а чак и данас, локално становништво још увек не зна стварне нивое радиоизотопа у својим домаћим производима.БОНУС ВИДЕО:

НАЈОПАСНИЈЕ ЈЕЗЕРО НА СВЕТУ: Један сат крај обале значи СМРТ

Ваш коментар

Нема коментара