Ове године се САТ ПОМЕРА раније - ево када!

Циљ увођења летњег и зимског рачунања времена је да се што боље искористи дневно светло и смањи потрошња енергије, но данас се све чешће поставља питање има ли та пракса још увек смисла.Расправе о укидању померања сата последњих су година све интензивније, посебно у европским земљама, где су спроведена и јавна саветовања о тој теми.Летње време последњих 10 година:2026. година - 29. март2025. година - 30. март2024. година - 31. март2023. година - 26 март2022. година - 27 март2021. година - 28 март2020. година - 29. март2019. година - 31. март2018. година - 25. март2017. година - 26. мартЗашто се ове године сат помера ранијеПодаци о преласку на летње рачунање времена у последњих десет година показују колико тај тренутак може да варира. Разлог за ранију промену времена је једноставан. Широм Европе, па тако и у Србији, већ годинама вреди исто правило, промена се увек догађа последње недеље у марту (а у јесен последње недеље у октобру).ФОТО: ПрофимедиаБудући да дани у недељи у календару сваке године падају другачије, помера се и тачан датум. Понекад је последња недеља касније, понекад раније у месецу. Дакле, правило је исто &ndash; последњи викенд у марту, али пошто ти датуми падају на различите датуме од године до године, ове 2026. то делује као да сат померамо мало раније.Овог 29. марта у два сата ујутро заправо ће бити три сата ујутро. Изгубићемо један сат сна, тај дан ће нам трајати практично 23 сата, али ће светли део дана бити дужи од тог датума. За оне који желе да запамте: У марту се сатови померају унапред, у октобру се померају уназад.Од када се помера сат у Србији, и зашто је уопште уведеноПракса промене сата није нова и има корене у Првом светском рату. Прве су га увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је више пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.Европски парламент 2019. године гласао је за укидање сезонског померања времена. Међутим, државе чланице нису успеле да се договоре о томе које време би требало трајно задржати - летње или зимско.Такође, увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све државе чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја била је усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.Главни разлози за померање сатаКада се говори о разлозима за померање сата, најчешће се истичу следећи аргументи:1. Боља искоришћеност дневне светлости: Један од основних циљева померања сата јесте да се омогући што дужа употреба природне светлости у поподневним и вечерњим сатима. То значи да људи могу проводити више времена напољу после посла или школе, што може допринети здравијем начину живота и већој продуктивности.2. Смањење потрошње енергије: Када је померање сата уведено, очекивало се да ће се тиме смањити употреба електричне енергије за осветљење и грејање. На пример, дужи дани током летњег рачунања времена требало би да значе мање коришћење вештачког светла, а самим тим и мању потрошњу струје.3. Прилагођавање сезонским променама: У земљама које имају изражене разлике између летњих и зимских дана, померање сата помаже у прилагођавању дневних активности променама у трајању светлости.Велико незадовољство због померања временаУпркос дугој традицији, незадовољство променом времена достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела анкету јавног мњења у којој је учествовало чак 4,6 милиона грађана ЕУ.БОНУС ВИДЕО:

Ове године се САТ ПОМЕРА раније - ево када!

Ваш коментар

Нема коментара