U NOVE GENERACIJE NE VERUJEM: Kako je govorio Igor Pervić

Osim po ulogama, bio je poznat i kao jedan od najzgodnijih glumaca, za kojim su devojke &quot;otkidale&quot;. Pervić je1993. godine govorio za &quot;TV Novosti&quot; na različite teme, a odlomak iz teksta pročitajte u nastavku:Pozorište na Terazijama omogućilo je Igoru Perviću da spoji dve svoje ljubavi i talenta - pevanje i glumu. Stalni član ovoga ansambla postao je kada je predstava u kojoj peva, igra i glumi &quot;Prestaće vetar&quot; postala hit. Žicu za umetnost ovaj mladi beogradski glumac nasledio je od mame, poznate balerine, poznate balerine i koreografa Lidije Pilipenko. Međutim, tvrdi da nikada nije koristio privilegije uticajnih roditelja, nije ni razmišljao da ga majka &quot;uvede&quot; u Narodno pozorište, niti je ikakve koristi imao od toga što je njegov otac Muharem Pervić, bio uticajan na Televiziji.Sa svojih metar i devedeset dva, plavim očima, tamnom kosom i ono dara što ima, bez problema i kako tvrdi bez ikakve veze upisao je Fakultet dramskih umetnosti. Ubrzo je shvatio da mu je ova škola već opterećenje nego prilika da na njoj nešto nauči pa je rešio da napusti fakultet. Čak i najdobronamerniji prijatelji bili su skeptični prema ovom njegovom postupku i upozoravali ga da je diploma diploma, a on je rešio da, ipak, može i bez nje.Rizik mu se isplatio, dobio je onu jednu pravu ulogu u već pomenutom komadu &quot;Prestaće vetar&quot; i kao na Brodveju, što je retkost za naša repertoarska pozorišta koja ne primaju ni ljude sa diplomom FDU, odmah dobio ugovor na potpisivanje.Foto: reprint TV NovostiUsledila je zatim drama &quot;Noć u kući moje majke&quot;, pa serija zabavno muzičkih emisija &quot;Mladi lavovi&quot; u kojoj se pokazao i kao TV voditelj, a najupečatljivije tačke u ovom šou programu bile su one u kojima je pevao. Muzikalnost, i sklonost ka teatru Igor je povukao od ruske, majčine, grane porodičnog stabla, a uz to je, kaže Lidija, i slika i prilika svog dede Konstantina Prilepina, industrijalca koji je od crvenog oktobra pobegao prvo u Nemačku, gde se oženio, pa zatim u Kraljevinu Jugoslaviju. Naočitost je ono po čemu ga beogradska čaršija najčešće pominje i to u kontekstu tračeva; &quot;onaj lepi dečko sada je sa ovom ili onom poznatom, atraktivnom damom&quot;. To su izmišljotine, uverava nas, jer je već pet godina sa svojom Jelenom koju mnogo voli.Mnogi mladići mu istinski zavide. NJegove fotografije obavezan su dekor devojačkih soba, za predstave u kojima igra teško se dolazi do ulaznica od devojčica koje &quot;utvrđuju gradivo&quot; gledajući ih po drugi, treći, peti put, zasipaju ga gomile pisama sa ljubavnim porukama, pa i ponudama za ženidbu, presreću ga na ulici zbog autograma, ili tek da bi se rukovale s njim... Međutim, Igor je na sve to već navikao, i kako nam kaže, to ga ne uzbuđuje baš previše. Za njega je to neizbežno u poslu koji radi, i tvrdi da nije odbio da potpiše ni jedan autogram. Uvek ljubazno razgovara sa svakom devojkom koja uspe da &quot;iskopa&quot; njegov broj telefona (&quot;Uglavnom me zovu da im objasnim kako se postaje glumac i preporučim im neki monolog za prijmeni na Akademiji&quot;).Foto: reprint TV NovostiNaviku da ga &quot;ženske proganjaju&quot; Igor je stekao takoreći od rane mladosti. Dok je još kao srednjoškolac, početkom osamdesetih, pevao u grupi &quot;Duh Nibor&quot;, punili su ondašnja rok mesta kao što su &quot;Dadov&quot; i klub na Likovnoj akademij i zahvaljujući tome što su tadašnje klinke, i ne samo klinke, dolazile da &quot;overe&quot; frontmena. Pored Igorovih obožavateljki, grupa je imala i veliki broj poklonika među onima koji su pratili zbivanja na beogradskoj sceni. Važili su za veliku nadu, koja se, eto, igrom slučaja nije ostvarila, jer je svako od tadašnjih članova, krenuo nekim svojim putem. Jedan Igor (Pervić) otišao je u glumce, drugi (Gostuški) u kompozitore, Relja Mirković u reditelje, jedino se saksofonista Dušan i gitarista Dušan pomalo još bave pop i rok muzikom, kao studijski muzičari.- Meni je period koji sam proveo pevajući u &quot;Duhu Niboru&quot; nešto najlepše čega se sećam - priznaje Igor. - Živelo se tada daleko lagodnije i mirnije. Budućnost je izgledala lepša iz te perspektive. Sa grupom sam proputovao celu tadašnju zemlju. Svirali smo u LJubljani, čuvenom zagrebačkom &quot;Kulušiću&quot;, Prištine i gde sve ne... Sadašnji klinci neće moći da osete kako je to bilo lepo u Jugoslaviji dok je ona još trajala. Danas je sve drukčije, živi se od danas do sutra.Danas je, primećuje Igor, i Beograd mnogo drukčiji. Pomalo mu je teško da definiše šta se to u atmosferi grada promenilo, ali je, kaže, duh onoga što se dešava na ulici sasvim nešto deseto od onoga iz osamdesetih.Foto: Zoran Jovanović Mačak- Kada izađem u grad, čak i na neko određeno mesto kao što je recimo SKC, gde bih očekivao da sretnem nekog od ljudi koje znam, dešava mi se da ne prepoznajem ni jedno lice - nastavlja. - Gotovo da su svi moji prijatelji sa kojima sam rastao otišli u svet. Telefonski imenik mi je sve tanji. Ti, neki novi klinci, potpuno se razlikuju od nas. Nama je bila fora da smuvamo neku ribu. NJima je fora da se potuku. Ne razumem njihovu agresiju i moram da priznam, ne verujem u tu generaciju koja dolazi!Ono što ga drži ovde je što još može da radi svoj posao sa ljudima koji vole pozorište, oazu mira i lepote u ovo ružno vreme. Ali, najverovatnije to neće moći dugo da ga zadrži u ovoj zemlji iz koje su otišli njemu bliski ljudi. U Beogradu ostaje sve do isteka ugovora koji je potpisao sa Pozorištem na Terazijama, odnosno do kraja sledeće sezone, a onda odlazi u NJujork. Naime, Igoru se posrećilo da dobije stipendiju za čuveni &quot;Aktors sutdio&quot;. Jednostavno, poslao im je kasetu sa snimkom TV filma &quot;Noć u kući moje majke&quot; u kojem igra glavnu ulogu i sa nekoliko spotova iz šou programa &quot;Mladi lavovi&quot; u kojima i peva. Dobio je pismo kojim ga obaveštavaju da je primljen u ovu čuvenu glumačku školu, kroz koju su prošle mnoge zvezde Holivuda i Brodveja.* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive &quot;Novosti&quot;, a ovaj članak je izašao u &quot;TV Novostima&quot; 20. januara 1993. godine. *BONUS VIDEO:

U NOVE GENERACIJE NE VERUJEM: Kako je govorio Igor Pervić

Ваш коментар

Нема коментара