ДАН КАД ЈЕ СВЕТ ГЛЕДАО У СРБИЈУ Заробљавање војника САД '99

Припадници Војске Југославије заробили су тројицу америчких војника у успешној заседи код Прешева, док су НАТО бомбардери наставили да разарају инфраструктуру и покушавају да сломе отпор нашем народу.У рејону села Славујевац, граничари Нишког корпуса поставили су заседу и око 22 часа заробили Ендрјуа Рамиреза (тада 24-годишњак изЛос Анђелеса), Кристофера Стоуна (25-годишњака изСмит Крика) и Стивена Гонзалеса (21-годишњак из Хантсвила), припаднике извиђачке чете 1. пешадијске дивизије САД, познате као &quot;Велика црвена јединица&quot;, стациониране у Швајнфурту у Немачкој.Према званичним подацима, амерички војници су били део мировних снага УН (УНПРЕДЕП) стационираних у Македонији.Они су ушли на територију СРЈ у оклопном возилу &bdquo;Хамви&ldquo; (ХММWВ), где су упали у заседу и предали се без отпора.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Отачаство 🇷🇸 (@otacastvo)Командант Нишког корпуса генерал Негослав Николић одмах је обавестио команданта Треће армије генерала Небојшу Павковића, који је лично, заједно са генералом Владимиром Лазаревићем, посетиовојнике на терену у зони борбених дејстава, као и њихове америчке заробљенике.Фото: Јутјуб принтскрин/AP ArchiveГенерал Павковић је одао признање војницима за изузетно храбро и професионално извршавање задатака.У свом дневнику Павковић описује да су амерички војници заробљени у заседи која им је била постављена у рејону села Славујевац, у близини Прешева.Павковић пише и о разговору који је имао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем после заробљавања Американаца.Негде пре поноћи, зазвонио је телефон. Павковић је мислио да га зове начелник генералштаба Драгољуб Ојданић, али са друге стране везе је био Милошевић.Фото: Јутјуб принтскрин/AP ArchiveМилошевић је, тврди Павковић, честитао на успеху и захтевао да се према заробљеним војницима поступа коректно и хумано, строго по одредбама Женевске конвенције.Шта се још десило 31. марта 1999.- председник САД Бил Клинтон одбацио као неприхватљив предлог Слободана Милошевића да се обустави НАТО напад и сва питања решавају политичким путем- после састанка са Милошевићем, руски премијер Јевгениј Примаков отпутовао у Бон. Мисија била неуспешна, НАТО најавио проширење и појачавање напада на СРЈ- хакери из Југославије упали у сајт и систем е-поште НАТО, саопштено из Алијансе- неколико десетина људи протестовало испред Беле куће због агресије НАТО на СРЈ. Протести и у Грчкој, хиљаде Грка блокирало је улаз у војну базу у месту Араксос, а на улице изашли и МосковљаниСвет су обишли снимци Радио-телевизије Србијена којима су приказани заробљени војници са видљивим модрицама и повредама лица, што је изазвало оштре реакције Вашингтона. Југословенске власти су тврдиле да су повреде задобијене током самог савладавања.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Vojna knjižara (@vojnaknjizara)Београд их је третирао као ратне заробљенике, док је НАТО тврдио да су они били део мировне мисије УНПРЕДЕП и да су &quot;киднаповани&quot; са територије Македоније.Инцидент је изазвао панику у Пентагону и Лондону, а заробљеници су након нешто више од месец дана пуштени уз посредовање трећих страна. Они су ослобођени 1. маја1999. године након посете америчког свештеника и активисте Џесија Џексона, који је преговарао са тадашњим Слободаном Милошевићем о њиховом пуштању као гесту добре воље.Он једопутоваоу Београд 29. априла 1999. године са верском делегацијом. Његов циљ је био чисто хуманитаран, јер званична америчка администрација предвођена Билом Клинтономније желела да преговара са Милошевићем.Џексон, тада 57-годишњак, већ је имао историју онога што су неки називали &bdquo;приватном дипломатијом&ldquo; усмереном на помоћ Американцима у иностранству.То је укључивало ослобађање пилота америчке морнарице 1984. године кога су заробиле сиријске снаге након што је оборен у Либану, ослобађање 22 Американца која су била заробљена на Куби и ослобађање америчких држављана које је држала ирачка влада у припреми за први Заливски рат.Након вишечасовних разговора, Милошевић је пристао да ослободи војнике као &bdquo;гест добре воље&ldquo;. Џексон је касније изјавио да је пресудну улогу одиграла заједничка молитва.Они су 1. маја предати у хотелу &bdquo;Југославија&ldquo;, и одатле су аутобусом пребачени у Мађарску, а затим у базу Рамштајн у Немачкој.Одмах по пуштању, војници су изразили олакшање и захвалност, како југословенским властима на одлуци, тако и Џесију Џексону на посредовању.Фото: Јутјуб принтскрин/AP ArchiveЈедан од њих, Кристофер Стоун, је на званичној церемонији у Београду изјавио је:- Желео бих да изразим захвалност југословенској влади на саосећању и нашем ослобађању. Не гајимо никакву злу крв према југословенском народу. Третман је био веома хуман.Други заробљени војник,Стивен Гонзалес, упутио је емотивну поруку породици:- Жао ми је што сам вас изложио толиком болу и агонији, преноси Cape Cod Times.Када су аутобусом прешли границу, заједно са Џесијем Џексоном су певали познату песму покрета за грађанска права:&quot;Коначно слободни, коначно слободни...&quot;(Free at last, free at last...).Иначе, Џеси Џексон је преминуо17. фебруар 2026. у 84. години живота.Фото: Профимедиа- Морао сам да га убедим које су му опције.Један од неуспеха рата је неуспех дипломатије, комуникације и поверења -говорио је својевременоЏексон за Асошијејтед прес.Рамирез и друга два војника, наредник Кристофер Стоун и специјалиста Стивен Гонзалес, нису знали да се ово дешава.- Без икаквог објашњења Југословенису дошли и одвели нас. Извели су нас, са лисицама на рукама и свим осталим, у једну собу. Видео сам камере CNN-а и неких других новинских агенција -рекао је Рамирез за Би-Би-Си.- И ту је био Џеси Џексон.Нисмо имали никаква сазнања, нити појма шта се дешава. Касније сам се нашалио да мислим да је то место лудо - чак су и свештеника Џексона заробили! -додао је.Након повратка, војници су прошли кроз строге војне дебрифинге. Стивен Гонзалес је годинама касније у интервјуима описивао тренутке заробљавања као &bdquo;најстрашније у животу&ldquo;, наводећи да су се плашили погубљења у првим сатима након што су опкољени у шуми.Исто је сматрао иЕндрју Рамирез који је признао да је у тренутку заробљавања, док је клечао између својих другова, био убеђен да је то крај и да ће их погубити, наводи се на сајту Ваздухопловне базе Едвардс.Фото: Clay Cupit/Edwards Air Force BaseЈедан од заробљених војника - бивши наредник америчке војске Ендрју Рамирез испричао је о времену проведеном као ратни заробљеник 1999. године током церемоније сећања и вечере за ратне заробљенике/нестале у ваздухопловној бази Едвардс у Калифорнији, 10. септембра 2021. годинеКасније, у детаљнијим интервјуима (попут оних заPBS Frontline), описали су свакодневицу.Дане су описивали као &bdquo;усамљене и монотоне&ldquo;. Били су смештени у засебним ћелијама и нису имали међусобни контакт већи део времена.Гонзалес је испричао да је време прекраћивао радећи склекове и читајући Библију коју му је поклонио Џеси Џексон. Више о томе можете прочитати ОВДЕ.Ово је један од ретких случајева заробљавања америчких војника, који јејасан доказ да поносна Војска Југославије није сломљена.Поред овог догађаја, у светским оквирима познати су и случајеви заробљавања америчких војника у сукобима у Ираку, Афганистану (случај Боа Бергдала) и током Вијетнамског рата.Фото: U.S. Department of Warзаробљени војници у бази Рамштајн, у НемачкојДанас се докази о овом догађају чувају на две локације у Србији. У Војноммузеју у Београду је изложено њихово возилоHumvee регистарских ознака1ID 1-26 INF C-24, које је постало једна од најпопуларнијих атракција музеја, док се Народном музеју у Врању успомен-соби се чува део њиховеличне опреме, укључујући шлемове, панцире и делове наоружања односно аутоматске пушке M16 и пиштољи.Ова акција је значајно подигла морал југословенске војске, јер је показала да је могуће директно се супротставити и заробити америчке војнике на терену, упркос ваздушној супериорности НАТО-а.БОНУС ВИДЕО:

ДАН КАД ЈЕ СВЕТ ГЛЕДАО У СРБИЈУ Заробљавање војника САД '99

Ваш коментар

Нема коментара